Просветни гласник

766

Кроз кратко време издаће се штампано упутство се ов:«ј распис у свему тачно врши а за неуредност којим ће се она.ј рад ближе објаснити и регулисати, У томе он је одговоран. а дотле учитељи ће се држати ове наредбе. ! ' ■ Вр. 100.4. „ . 29. Септембра 1883. г. ПрепоручуЈем начедстиу, да од овог расписа пошљо Т1. пп , {'"»Д« оаступник св&кој школи по ј6дз.б ком8 >Д с н8.п0м6н0м Д& уЧИ16ЉИ министра просвете и црквених послова по том ноступају. У местима где има управитељ основ- ] министар правде, них школа, ставиће му се у дужност да настојава да . -р. У1 антеиић , е. р.

Записнин Главног Просветног Савета

САСТАНАК С1ХХХТП 21. Сеитембра 1883. у Београду. Били су: потпредседник Ј. Пецић; редовни чланови: Стеван Д. Поповић, архимандрит Н. Дучић, Др. В. Бакић, Драг. К. Јовановић; ванредни чланови: Мих. Валтровић, Л>уб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, протосинђел Никанор, Драгутин Плајел, Бор. Тодоровић и П. Никетић. Привр. пословођ др. Ник. Ј. Петровић, I Прочитан је и иотписан записпик 186. састанка. II Министар аросвете и црквених аослова, писмом од 13. Септембра ПБр. 9046., спроводи молбу и сведочанство К. МиленовиКа, који се моли за преданача средње школе. Пошто је Миленовић положио испит зрелости и свршио философски Факултет на Великој школи, одлучено је: Да он има врло добру квалиФнкацију за предавача историје и језика у средаој школи. III Мих. ВалтровиК прочитао је овај свој реФерат о »Географском цртању " од Драг. Јовановића : „Главном Просветном Савету Главни Просветни Оавет предао ми је дело г. Драгутина Јовановића „Наука о геометријеким облицима", желећи да му о иетоме ре®еришем да ли је удесно за школску књигу или не. Да има већ одређеног нрограма за дисциплину о којој ово дело говори, ја би имао просто да кажем да ли је оно према програму удешено или није. Но пошто тога програма нема, ја еам рад да изнесем своје гледиште са којег судим о делу г. Јовановића, и о самој дисцинлини. Дисциплина се у реду гимназијеких

предме-та зове : „геометријским цртањем." То што ја под тим именом разумем није се до сад ни у једној средњој школи у нас предавало, но су се ученици једино бавили познавањем геометријских облика и њиховим конетруиеањем, а то је само припрема за „геометријеко цртање" које се геометријским облицима служи као својим градивом. 0 тога ваља у напред одредити програмом шта ће ученици учити од радова еа шесгаром; да ли ће просто конструиеати геометријеке облике, е којима ће се и доцније, изучавајући геометрију, ошпирније упознавати, или ће од геометријских облика са којима су ее конструктивно, а у неколико и теоријски упознали, скланати сложеније облике, цртеже, какови се у разним радовима како домаћим тако и радионичким употребљавају. — Еад би се при одређивању програма и ја питао за мњење, ја би дао свога гласа за ово друго, т. ј. за то, да се ученици уче склапаљу и израђивању сложених геометријеких облика. Дело које је написао г. Јовановић говори еамо о конструисању геометријских облика, па се с тога и зове „науком о геометријским облицима." У њему се ученик најпре просто упозна-је разним геометријским Фигурама у равнини и у простору не распитујући за теорију која је за њих везана , нити како се конструишу. Пошто ученик тако сазна геометријске Фигуре и научи како се која зове, он прелази на рад шестаром, на конструисање ти Фигура, дознајући при томе нешто о њиховим особинама, о њиховом међусобном односу, о томе како се мере, како се претварају једна у другу и нод., дознајући дакле о ономе о чему ће му доцније геометрија пространије и основније говорити. Наука о геометриј-