Просветни гласник

767

ским. облицима, на тај начин је нека припрема за лакше изучавање геометрије. Не држии да је то цељ дисциплине која се у наставном плану за гимназије назива : „геомегријским цртањем" и којој је на њено изучавање одређено време од три године. Дела, као што је ово г. Јовановића „наука о геометријским облицима" пишу се у страним литературама за ученике занатлијских школа, који треба да познају геометријске облике, њихове особине, њихова израчуњавања и претварања, пре но што пређу на стручно цртање, каково тражи њихово занатско или индустријско занимање. Знање геометријских облика и њихово конструисање основ им је за потребно им изучавање и примену орнаментике, науке о пројекцијама, нацртне геометрије и перепективе. По мојем сваћању „геометријско цртање" ваља у нашим средњим школама да што више доириноси оиштем образовању младежи. — Оно то не може толико постићи цртајући геометријске облике само као објаснење уз теоријско учење геометрије, колико тиме што ће поједине геомеотријске облике спајати у слике, које поред тога што оживљава-ју теоријску наставу, имају јаког утицаја на образовање осећаја за лепе шорме; а при томе дају прилике за вежбање ока и за дотеривање у вештом и поузданом руковању са цртаћим алатом. Геометријско цртање обухвата све геометријске облике како у равнини тако и у простору. При томе, као и „наука о геометријским облицима" из нланиметрије и стереометрије узима све оне ставове које }ченика уче израчуњавању Фигура, њиховом делењу и претварању, и које га воде на мишлење и самостални рад. Почев од просте праве и криве линије, геометријско цртање за своје слике узима облике сложене како од правих тако и од кривих линија. Радом својим спрема ученика на успешније цртање слободном руком са модела, на лако сваћање геометријских облика у природних тела и на плоднију примену геометрије у потребама практичког живота. Ту нељ не тражи да постигне у опште наука о геометријским облицима, па ни дело г. Јовановића. У њега је тек градиво за геометријско „цртање." Оно је дакле са мога гледишта непотпуно, те не

може да послужи за наставу у геометријском „цртању." Узме ли се дело г. Јовановића у оцену као настава у познавању и конструисању геометријских „облика", онда се за њега казати може да је уиотребљиво. — Писац је тек трећину свога дела израдио, а од неизрађених делова поднео је само садржај. Оудећи по израђеноме, држим да би се писцу могла поверити израда целог дела. Кад цело дело буде поднео, ваља ће се опет прегледати; па пошто преглед покаже да је свуда у истом нространству и истим знањем и вештином израђено, моћи ће се одредити награда. Признајући написаном делу добре стране , које су у томе што су деФиниције јасне и добре, што писан, питањима изазивље ученика на мишлење и што уиућује наставника на употребу модела при свом тумачењу, ваља ми споменути неке ствари, које би по мом мнењу, само у корисг дела, требало преместити, у нечем поправити или и сасвим изоставити. Те су ствари ове: У оном одељку који ученика упознаје геометријским облицима и њиховим називима говори се већ о тачности лењира, о повлачењу иаралелних номоћу два троугла. Ја држим да ово иде у део који говори о конструисању где то писац и онако понавља; те је излишно једно исто спомињати на два места. Исто тако мислим да говор о размерама и сразмерама и о највећој заједничкој мери има места са,мо у одељку о конструисању; овамо би ваљало преместити и операције са угловима, као: еабираље, множење, дељење, разлику углова, мерење угла и рад угломером. — Не спада у просто познавање облика ни казивање како се конструише јајчаста линија, спирала и елипса помоћу конца и кругова. — Вез конструисања ученик ће тешко сватити да збир двеју страна треба да је већи од треће стране у троуглу. Ово не треба спомињати на два места. У делу о конструкнијама писац је овај случај изнео јасниЈе и разумљивије но у оном где ученика упознаје облицима по њиховом спољњем изгледу. Исто тако у део о конструкцијама ваља преместити говор о средишној тачки круга у троуглу и око њега, и о четворима важним тачкама троугла. При говору о правом и о положеном углу, ваља писац да спомене