Просветни гласник

768

ЗАПИСНИК Г ј 1АВН0Г

ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

шта значе под заграду стављена писмена Е и 2Е; ваља даље, где год је говор о дужини линије, да замене реч раван, речју једнак. У одељку који говори о конструкцијама геометријских облика у равнини, имам да учиним ове примедбе. Непотпуно јр писац казао како се артија лепи на цртаћу даску. Он истина упућује ученика на наставника. који ће му то показати практички, али поред свега тога ваља оно што се казује да је потпуно. Ваљало је споменути да се артија лепи влажна и сува. Влажна се лепи дужином свију својих ивица, а сува бар на своја 4 угла. Исто је тако ненотпуна и нејасна проба лењира. Заборављено је рећи, да ваља лењир тако окренути да му опробана ивица дође одозго на ону линију која је дуж те ивице извучена, док је лењир лежао као обично што лежи при шпартању или извлачењу линија. Даље гума еластика служи на брисане линија, а не на њихово чишћење. Оредином пак од сувог леба не чисте се линије, но сав цртеж или боље површина артије на којој се цртало. Називе разних ликија т. ј. извучених, тачкастих и др. у овом делу треба довести у склад са називима истих линија у првом делу, у коме се говори о облицима. То су истинч све ситнице; но оне својом непотпуношћу изазивљу примедбе. Писмена у тексту који говори о конструисању троуглова, не подударају се с писменима у Фигура на таблицама ( фиг . 10., 13. и 14.). После конструкција геометријеких облика у равнини, писац прелази на пројекцију равних облика а за овим на конструисање архитектонских лукова и грчких, римских и готских симсова. Свему овоме, по моме мнењу, није места у науци о геометријским „облицима." Пројекције чине за себе одељак у техничком цртању и јесу са науком о сенчању, приступ у нацртну геометрију. Пројекцијама и сенчањем обично се завршује курс приправног техничког цртања за ученике занатлијских школа. Цртање архитектонских лукова и симсова сасвим је непгго страно према систему у осгалим главама дела г. Јовановића. Он

иначе нигде не склапа геометријске облике у сло1 жене Фигуре, не прелази у геометријско „цртање." Овде на један пут износи архитектонске делове који се обично наводе по свим делима о геометријском цртању за занатлије , као зидаре, лимаре, столаре и друге. Пројекција са сенчањем и цртање архитектонских лукова и проФила могло би бити засебно дело, од којег би поред на-уке о геометријским облицима, користи могли имати наши занатлије За ученике гимназија пројекција и архитектонски проч>или немају вредности. Овим последњим могли би се уиознати онда кад би се учили геометријсћом „цртању" т. ј. састављању сложених геометријских Фигура од појединих геометријских облика. 18. Јануара 1883. У Београду. ЈА. Раитровић, професор.» За тим је Стев. Д Поиовић прочитао следећи реферат Влад. Тителбаха о истом рукоиису: „Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео је, поред госн. М. Валтровића, про®. велике школе, и мене одредити за ре®ерента. Сматрам за своју дужност, да на овом месгу благодарим на поверењу, којим ме је „Главни Просветни Савет одликовати изволео. Част ми је изнети следећу критику о делу: „НАУКА 0 ГЕОМЕТРИЈСЕИМ ОБЛИЦИМА" I д Е 0 од Драгутина Јованови1>а Прочитао и ироучио сам са највећом нажњом дело, и дошао до уверења: да је г. писац већ у програму заборавио да треба напиеати за средње школе ручну књигу о „геометричном цртању", а не „науку о геометричним облицима" ; иначе не би се био толико задржавао са објашњавањем апстрактних појмова, који при свој доброј вољи нису сретно испали. Садања геометрија стоји на сасвим другом сгупњу развића и узелаје сасвим други правац; треба обратити већу пажњу на геометр. цртање, него што то