Просветни гласник

ЗА1ШСНИК ГЛАВНОГ

господин писац у своме спису чини, јер наука о геом. облицима долази у основну школу (3. и 4. разр.). У средњој школи наставник мора да зида на том основу науку о „геометричном цртању," а и ученици, који иду из средње школе на занат, имали би од тог предмета за практичан живот што веће корисги. Г. нисац требао је дакле више да узме у обзир оне задаће геом. цртања које у овај делокруг спадају. При том је за нашу младеж неопходно нужно да се сноредно узимају задаће таке врсте, које негују укус за све што је лепо. Дакле украси таке врсте које може иосле ученик употребити у практичном раду, на пр. меандр, састав више равностр. троугла, квадрата, звездастих облика, једном речју орнаменте који се могу геометрич. конструкциом извести. А да се и боје употребе, то се само по себи разуме. За цело ће онда ученик добити већу вољу за геом. цртање, ако му наставник изведе из појма геом. облика лепо стилизован украс, а кад га ученик са разумевањем прецрта да га и — обојадише. Та, сваки од нас зна да дете боју воли! Геометрија у просгору, могла би, по мом мнењу са свим изостати, као и парабола, хипербола, циклоида и епициклоида. Ја дакле мислим само „практично геометрично цртање," које би будило у младежи укус за лепоту, а учило га руковати са шестаром, лењиром, и т. д., а не мучити је са сувише многим сувопарним (апстрактним) дефиницијама и конструкцијама. Поред многих погрешака, слободан сам само следеће навести. Начин којим ученику (у I. тачка 2.) представља тачку, погрешан је сасвим. Он је обележава као читаве мрље или кругове (@ 0)- Ја сам осведочен да ученици сами, ако наставник строго на обележавање тачке не пази, исто тако бележе као г. писац, а пошто обележе тачку на таки начин дођу до погрешног или никаквог резултата. Тачка, која се обележава на хартији, мора се што већма могуће приближавати оној мисленој. Госиодин писац вели у спису, како се извлаче линије за резултат, за дата и конструкцију, а не вели да се и у дебљини морају разликовати, да треба резултат одмах на први поглед да се види.

У ту исту погрешку пао је г. писац у изложеним цртежима норед небрижљиве израде. Дртежи нагомилани на једном табаку непрактинни су за ученика ; треба да је конструкција одмах поред текста. У целини узето, не могу никако препоручити дело са оваким програмом, да се изради за наше средње шиоле; а на послетку треба нричекати док се обзнани програм за тај предмет званичним путем, на којем су радили иозвани стручњаци; а донде би се морао г. писац претрпити. 15. Маја 1883. год. У Веограду. ЈЗ иад. уите^авах, ПРОФЕСОР®.

Просветни Савет делећи мишљење рео>ерената, одлучио је: Да се дело не моке иримити у обдику у комеје, но да се врати писцу, те да га доврши и поново изради по примедбама реФерената и по утврђеном наставном програму. Тако израђено дело нма се опет поднети Главном Просветном Савету на преглед и оцену. РеФеренту Валтропићу одређено је 50, а Тителбаху 30 динара. IV Прочитан је овај реФерат г.г. др. Л■ ДокиКа и Л. Лазареви&а о преводу физиологије Хекслијеве: .,Реферат о преводу Хекслијеве физиологије од Др. Л. Пачуа Популарисање науке је без поговора један од најтежих умних радова. У њему треба стручпог знања, до детаљности, и урођеног недагошког талента. Мало ће се где наћи тако срећно задовољена оба ова захтева, као у овом Хекслијевом послу Једна дисципдина, којој је основа анатомија, пахемија н Физика, другим речима физички и хемијски посматрана, на тако оживљена анатомија, израђена у кратко, набивено а разумљиво — то је ова књига Сномоћне науке физиологије тако су згодно и само у том обиму разрађене, да поред онштег образовања није потребно никакве нарочите спреме за чптање и разумевање ове науке. Сама деФиниција Физиологије, тетако и нрва лекција је један уображен екснерименат, који демонструје гкивот. Писац је у изради свуда на.висини данашње науке, чист од бесплодник хипотеза, а свој је посао зачинио знанственим пикантеријама, које често — као по богу одсек о халуцинацијпма — имају дубљег пе97