Просветни гласник

770

8АИИСШК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

дагошког значаја. Расноред је исто тако згодан, и ако нећемо да предњачимо напреднијим од нас — морамо му одобрити ћутање о подним органима Дело још јаче скаче у дени што има довољно п добрих слика, без којих данас не сме бити ни чисто научна Физиологија. Преводу се има мпого Јитошта замерити. Поред тога што се писац није обзирао на досад од Иапчића и других унете и усвојене термине, него место њих иове, често врло незгодне, кројио, и сам је језик па много места рогобатан, пун граматичкнх, спнтактичпих па и ортограФских погрешака. Ево само неколико примера, који јамче да је цело дело пуно овакпх погрешака. Срампача (м. препоњача), кичмена тела (м. обртњи или пршљеновн), олук (обртањски олук), долњи, мозго жождани (треба да значи мрждано-мождински) мозгани, чаура (м. лобања), цувар, неаремено, уиливисати, влакнина (м. Фибрин), таван (м. слој), домазлук, кантарница финих теразија(\) мокра&ин (!! м. \ра) ; редуцирати, оксидирати, гласне узице, гушик, жлезада(\) реагирати, сољна киселина, одбој (м. реФлекс, а употребљује рефлективно и рефлектирати), илуКа( у првом оадежу множине)ит д. и т. д. Па опда: „Замислимо да је ностигнуто тако фнзиолошко стање, у коме се свакодневно тако изравпава, то би оно могло само дотле потрајати, док трају скроз непромењена количина механичког рада, који се вршп, и тонлоте нли друге које снаге, која се развија". „Течност, у којој су растворени или садржани ранљпви састојци, који су постали процесом варења, пролази кроз веома танак таван (!) мекога лако иробојпога ткања, које одељује дунље олука за варење и дунље небројених капплара, што су смештене у дуваровима олука за варење, те тако улази у крв, јер ти капилари су пуни крв." «... док ће венозна крв, ако с њоме помоћу кисеоника поступпмо...." — „Ради нлућног еластицитета мора се унотребити извесна снага да их истегне.® — „То је последица три услова." „....то бн у разним частима била телесна топлота веома различпта а исто тако и у разпа доба, кад не бн било састарано за поделу п регулисање то плоте." — ,3а сада је колико се видети може склоњено закључку ..." — „Оба коса мишића нрппета су на спољашњу страну очне јабучице и то пешто иза његовог средишта; они је оба вуку с места где су ирнпети у иравцу ка унутрашњем дувару очне дупље: долњи за то штотупочиње, горњи што се, ма да као и нрави долази страг из очне дунље и оде напред, на горњем и унутрашњем куту очне дупље претвара у тетиву, те прола.зи кроз омчу као чекрк од тетиве,

на затим одлази доле и напоље где се свршује." И тако даље. Да богме да тиме дело губи мпого од своје унотребљнвссти : толпко унраво, да се овако како је не бп смело усвојити. Како Је пак нреводилац стручњак, те тиме сама наука није пигде окрњења, то би требало још и језик скроз и из основа понравити, п онда би ово дело душу дало и за школске библиотеке и за ручне књиге учитељима и ђацима у вишим школама. А тако уређено н поправљено заслуживало би награде 500—600 динара. — Слике, које је нреводилац већ и пабавно, пе би смеле изостати. Др, Докита Др. ј Л. ј^. ј Л азаревић". Услед тога је Просветнн Савет одлучио : Да се нревод Фпзиологнје Хекслијеве не црими, докле га преводилац не ноправи но примедбама реФерената. За реФерат одређује се 80 дпнара хонорара. У Прочитап је овај реФераг др. Л. АазаревиКа о „ Гимнастици* Вл. КрасиКа: „Главном Просветном Оавету Прегледао сам дело г. Владимнра Красић! „Гимнастика за мушку п женску децу у српским основним школама". Дело је брижљпво и јасно азрађено, потпомогнуто врло згодним слнкама. Међутим термини и распоред материјала не иде по плану, који је већ усвојен од Просгетног Савета, те би се тиме чинила збрка у школама. Био бих дакле мпшљења да се дело не усвоји овако како је, него да г. Ерасић преради но нашем лану, и у њега да унесе наше термине, и онда бн му се за тај носао могло дати 150 динара. 2-ог Јула 1883. У Београду. Др. ј Л . ј Л азаревић".

Просветнн .је Савет у свему уевојио мишљење реФерента да се дело не може примити докле га нисац не удеси по наставном програму и терминологију измени. РеФеренту др-у Л. Лазаревићу одређује се 20 динара хонорара. VI Ст. Д. ПоиовиИ , у име нарочитог одбора, реФерује о молбама седморице учитеља који су молилида им се уваже године учитељске службе проведене на странн :