Просветни гласник

824

ЕЛЕКТРИЦИТЕТ 11

Е.ЕГОВА ИРИМЕНА

ојачати и иривући ће ксеби јаче ону оину од меканог гвожђа. Кад се струја у жици сасвим нрекине или само ослаби онда ће се опет променити стање магнета, ослабиће и оно и пустиће иринучену опну. Еад струју брзо прекидамо и пастављамо или је брзо слабимо и јачамо, ми ћемо тако исто брзо слабити и јачати привлачну моћ магнета те ће и он час слабије а час јаче привлачити опну ; кад је опна јаче привучена, она ће се већма приближити магнету, а кад је привучена слабије, онда мање; то ће рећи опна ће затреперити и даће од себе звук само ако се струја у спроводној жици врдо брзо прекида и наставља или се врло брзо слаби и ојачава. Из ранијег посматрања видели смо да ми заиста имамо справа помоћу којих можемо врло брзо прекидати и настављати струју те можемо и струјом произкести звук, дакле можемо и електрицитет претворити у звук. Од тог узајамног односа који постоји измеђуелек. трицитета и звука учињена је у нрактици веома важна примена с којом 1>емо се на своме месту*и упознати. С. Електрицитет и светдост При посматрању свију досадањих односа између електрицитета и појединих природних појава и снага, видели смо негде непосредно анегде посредно добити из њих. Познато нам је да хемијски рад механичну снагу, топлоту и т. д. можемо нретварати у електрицитет, а из електрицитета добијати опет то исто натраг. Код звука видели смо да се истпна не може непосредно претворити у електрпцитет али посредним путем, помоћу индукције, могу и звучни таласи да произнеду електричну струју. Такав исти посредан однос постоји и између светлости и електрицитета, само што овде носредовање не врши индукција као код звука него хемијска радња. Зна се да при свакој хемијској радњи ностаје електрична струја (негдејача негде слабија а негде и неприметна), а кад се узме на ум да и светлост својим дејством па извесна тела може да изазивље хемијскн процес (за то нам је најбољи пример ФотограФија), онда ће се и при том хемијском процесу појавити струја. Док је тело бнло у мраку, није било никакне хемијске радње па ни електрицнтета , али чим се изнесе на светлост , хемизам настаје а с аим и струја , те дакле свеглост је (помоћу хемизма) ироизвела струју. Теорија би тако одговорнла на односкоји постоји између светлости и електрицитета. Међу тим и у практици се може електрицитет доби ги кад светлост иадз на такво тело које се хемијски мења под упливом светлости. Још Бекерељ и Грове нналн су да се електрична струја може јавити унливом светлости; Бекерељ !

је узео две нлоче од чистог сребра, изложио их дејству паре јода, па их ондазамочио у суд у коме је била течност што слабо проводи струју. Одмах се јавила струја , али не у след светлости него у след обичне хемијске радње између течности и јодида сребра и трај«1ла је двадесет и четири часа. Више није било никакве хемијске радње, с тога није било ни струје. Но кад су те сребрне плоче биле изложене дејству свотлости (јер је први опит рађен у мраку) , хемизам се наставио и струја се опет јавила. Грове је сличним начином такође пронзводио стру.ју деЈСтвом светлостн и испитујућн даље ту ствар нашао је да црвепи зраци дају најслабију а плаветни најјачу струју. У последње доба занимао се тим предметом проФесор математике Минчин и своје резултате читао у Вританском Ученом Друштву у Августу 1880. год. Далеко бн нас одвело да изнесемо цео извештај штампан у Тће Ме§гарМс Јоигпа1" (од 15 Септ. 1880. г). него ћемо се задржатп само код важнијих ствари, у колико би било нужно да се сномену на овом месту Минчин је узео сребрне плоче и покрио их разним еребрним солима које се под упливом светлости мењају. Таквесоли обично гу биле хлорно и бромно сребро. Суд у који се те плоче замоче био је од стаклета и једна му је половпна била олепљена црном хартијом, која не иронушта светлост, а друга половина могла је слободно кроз своје стаклене дуваре да пропушта светлост. Једна плоча метута је у олепљену половину суда а друга у неолепљењу; суд се нануни дестилисаном водом у којој пма нешто мало кухнњске соли. И тако светлост може да дејстиује само на једиу откривепу плочу, а на другу покривену не може. Кад се тај суд изнесе на светлост, одмах ће се јавити струја и то правцем од покривене плоче ка непокриреној. Јача светлост произвешће и јачу струју, а слабија светлост слабију. И свећа може да изазове струју, и што се свећа намести даље од апарата , тим је струја слабија и обратно. Минчин је такође иснитивао како ноједине боје упливишу на развијање струје, и нашао је да најјачу струју даје плава и љубнчаста боја а црвена најслабију. У место хлорног н бромног'сребра може се узети и јодно среоро , али се така плоча замочи у суд у коме је расгвор нитрата сребра. Мппчин у своме извештају износи још више разних соли и хемијских једињења на које кад дејствује светлост рађа се електрична струја; но ми не можемо овде изнети их све ; довољно је само да констату-