Просветни гласник

825

104

јемо Факт да се светлошћу може произвести елек- | трична струја а и еапоменути извесне усдове одкојих то зависи, Но и осим тог нроизвођења саме електричне струје помоћу светлости, електрицитет и светлост стоје још у једном односу међу собом. Тај однос у томе је, што светлост дејствује на извесна тела, мења њихову моК сировођења електричне струје. Зна се да нма тела која изложена упливу ма какве светлости боље проводе електричну струју но кад су у мраку и та особина светлости од велике је важности, као што ћемо се у „примени електрицитета" о томе боље уверити. За сад само да видимо која су то тела на која светлост упливише на горњи начин. На прво место долази металоид селен, који је 1817. године нронашао Берцелије и који је на обичној темнератури чврсто тело, топи се на 211° а кључа око 700° целз. Селен, по свом изгледу и хемијском понашаљу, веома се слаже са телуром, али у погледу снровођеаа електричне струје та два тела се јако разликују; телур нроводи електрицитет врло добро, а селен, као што је ноказао још Берцелије, спроводи врло рђаво. Кад се спроводност селена сравнп са спроводношћу бакра, онда селен спроводи 38.000,000.000 пута слабпје но чист бакар, а то ће рећи, да је не спроводи никако. Године 1830. нашао је Кнокс, да селен проводи струју кад се растопи а Хитров показа године 1852. да он и на обичној температури проводи струју, само кад се находи у извесном стању. Селен, као чврсто тело, може заузети врло разна тако звана „алотропска стања" а најглавнија су ова два : 1) Кад се селен из растопљеног стања нагло охлади, онда не снроводи струју никако. У том стакластом облику он је мрке боје, у одбијеној светлости готово црн, а површнна му је сјајна. У тањим листићима је нровидан и у пропуштеној светлостн даје лену рубин-црвену боју. 2) Кад се селен из растона охлади врло споро, онда показује сасвим другојаче особине; онда је загасите боје, зрнасте или кристаласте структуре а изгледа металног. У овом је облику сасвим непровидан "\па ни у најтањим листићима. Овако стање селена познато је још одавна под именом „зрнастог" или „кристалног" а и „металног" селена. То је био тај селен за који Хитров вели да и на обичној температури проводи струју. Оп је још нашао да његово противљење струје опада што се више загрева, до тачке топљења и да се тај отпор напрасно увећа кад пређе из чврстог стања у течно. Дознало се за селен још п то да се лакше топи на светлости но у мраку.

Са испитивањем спроводности селенове највише се бавио Уиљоби Смис (^УШои^ћи 8гшЉ) н нашао је, да је отпор селена спрам струје врло велики н да се снроводљивост његова мења, али се до скора не знађаше шта је узрок тој промени. Ше (Мау), асистенат Уиљобијев, испитујући селен нађе први 12. Фебруара 1873. године да је тај отпор мањи кад на селен дејствује светлост, но кад је у мраку, и што је светлост јача, тим је и снроводна моћ селеновајача и обратно. Да би били сигурни, да ли то промењиво својство провођења струје у селену не зависи од топлоте тих светлих зракова, метули су селен у један суд с водом, тако да је светлост морала пролазити кроз водени слој дебео 1 до 2 налца, натекоида да падне на селен. Селен се опет понашао као и у првом случају, а то Је јасан доказ да топлота нема на селен никаквих утицаја. Штапићи селена, са којима је Уиљоби чинио опите, били су 5 до 10 сантиметара дугачки а 1 до I 1 /., милиметра дебели, били су херметично затворени у стакленим цевпма кроз које је пролазила спроводна електрнчна жица. Те резултате до којих је дошао Ме и Уиљоби нотврдили су доцније Сале, Дреиер, Мос и многи други. Адамс је нашао да спроводност у селену мења н хладна месечева светлост. Сабин , занимајући се такође испитивањем селена у том смислу, дошао је до истих резултата. Он је нашао да се уплив светлости ограничава само на површину селена. Он је направио малу електричну батерију од селена н изневши је на светлост добио је електричну струју, сасвим обратно ономе, кад помоћу електричне струје добнјамо светлост. У овом мењању снроводности код селена под упливом светлости виднмо као неку врсту претварања светлости у електрицитет, јер кад је селен у мраку и ми пропустимо кроза њ струју, онда на другом крају селена неће никако изаћи струја или ће се појавити струја врло слаба, а ка/1 га изнесемо на светлост, онда ћемо на другом крају селена добити јачу струју те изгледа као да се извесна количина светлости нретворила посредним путем у електрнцитет, изменивши својим дејством спроводност селена. Претварање светлости у електрицитет, истина посредно, још је јасније у оном првом примеру где посредује хемијска радња. Било како му драго, у стању смо поновити , да се ма и носредно може светлост претварати у електрицитет. Поставнмо изврнуто нитање; Може ли се електрицитет претворити у светлост ? Електрична варница , електрична светлост, даје нам најбољи одговор на то иитање.