Просветни гласник

826

7. Електрицитет и Физиологија За све ово што сад знамо о електриц^тету имамо да благодаримо само једном физиолошком опнту, који је учинио један лекар и њиме открио динамички електрицитет. Сваки се већ сећа да ту мислимо на Галванија, који је 1786. године као проФесор анатомијр учинио већ познати нам опит : обесио је о бакарну жицу одерану жабу на је жицу закачпо за гвоздеи балкон; кад год би ветар жабу закдатпо, те би се дотакла балкона , увек би се њени мишићи "'згрчили. Видећи раније да се мишићи жабини грче и кад се празни обична електрична машвна, Галвани је одмах закључио да је то опет електрицитет што је учннио да се мишићи њени грче. Позната нам је препирка између Галванија п Волте о начину постајања тога елекгрицитета. Галвани је тврдио да је то животињски електрицитет и постао је у самом телу жабљем, а Волта је опет доказпвао да тај електрицитет постаје \след додира два метала: гвожђа и бакра. Волта. да би доказао своју теорију додиривао је само метале без жабе и добио је струју; али и Галвани је доказао да и он има право, јер кад је избацио метале па саставио само нерве жабине са љеним мишићима, добио је такође струју. Обојица пмађаху право. Како се Волта користио тим проналаском и саставио свој познати нам „стуб", видели смо говорећи о галванизму. Сад ћемо да се упознамо још са доцнијим радом на односу између електрицитета и физиологије, коме су почетакГалванијеви опити. Видићемо како у мишићпма и нервима, док су у физиолошком раду, постаје електрична стру.ја. Да би се познало како у мишићима и нервима постаје електрична струја, узме се осечени комад нерва или мишића, који се зове первани или мишићни цилиндар, и у коме су влакна међу собом паралелна. На таквом цилиндру разликују се ови делови: а) ариродни или уздужни иресек, а то је' сама површина мишића илп нерва; ћ) вештачки али поиречни одсек, а то је онај пресек где је нерв или мишић пресечен ; с) екватор цилиндра а то је линија што иде кроз средину нерваног или мишићног цилиндра. Испитивањем дошло се до ових закључака: 1) Ако једну тачку природног или уздужног пресека спојимо металном жицом са једном тачком вештачког или попречног пресека, онда ће се у нерву јавити струЈа и то правцем од уздужног пресека попречном. 2) Ако спојпмо две тачке уздужног пресека, које су према екватору симетричпо ноложене, онда у жпци пеће постати никаква струја. Исто тако нема струје

ни онда кад спојимо две симетричне тачке попречног пресека. 3) Али ако спојимо две несиметричне тачке било једног било другог пресека, струја ће се јавити, алп много слабија но у први мах. Кад какав цилиндар мишића или нерва уздуж пресечемо, онда добијамо уздужни вештачки пресек, па ако исте опите правимо и са њим, добићемо исте резултате које смо добили и са природним уздужним пресеком. То значи, да је узрок струје у самом перву или мишићу, т. ј. да у њему самом има електромомоторних елемената који изазивљу струју и то тако да је новршина нерва положна а пречник одречан. Хоће ли струја у нерву или мишнћу бити јача или слабија, зависи од величипе самога нерва илп мпшића. Ако су два нерва илн мишића исте дужине, онај ће дати јачу струју, што је дебљи и обратно. Колико се пак може у мишићнма и нервима накупити електрицитета показују нам најбоље електричне рибе и електричне појаве на човеку и другим животињама. Толико су испитани услови под којима се јавља струја у мишићима и первима. У опште узев струја што постаје у мишићима јача је но она у нервима. Са томсгварп највишесе занимао Нобили, Мајтејци, Дибоа-Рајмон, ~Х.ерман, Арсонвал и други, Но мишићи не остају неосетљиви спрам струје кад она кроз њих пролази, то ће рећп мншићи се могу надражити електрицитетом. Ако мишиће надражимо константном струјом, онда наступи грчење само кад се струја појави и кад се прекине, а док струја пролази, мишић је миран. Ово нас јако опомиње на постајање индукционе ст РУЈ е > Ј е Р и она се јавља само кад магнет прпближимо калему на коме је жнца намотана и кад га одвојимо, иначе не. Најзад ваља да напоменемо п то, да ће се мпшић грчити под упливом струје само у живом телу или одмах после смрти, јер ако протече дуже време иосле преста?ка сваке Физполошке радње у телу, на нример после два или три сата, мишићи се неће грчити услед струје. Зато је тај Факт узет у последње време као један веома сигуран знак којим се може констатовати да ли је неко запста умр'о, т. ј. да ли је у њему престала свака животна радња или се само утишала. Јер кад се код мртваца на нет до шест сати после смрти пропусти струја и мишићи се његови не грче, онда је то сигуран знак да је дотични заиста умр'о. VI Брзина електридитета Ни једна брзина коју мп можемо опазити на земљи пе може се сравнитп са брзином електричне струје.