Просветни гласник

карактерне слике из опште историје

827

Веома је тешко представити себи брзину од шездесет хиљада миља у секунду, а то је брзина електрицитета. Замислите себи једну спроводну жпцу која ће поћи са једног земљиног пола , отићи на други под и с друге стране земље вратити се опет на први пол т. ј. омотати целу земљу један пут; замислите да је та жица непрекинута омотала целу земљу још један пут и електрична. струја проћи ће кроз ту жицу за мање од једне секунде; другпм речима електрицнтет може да обиђе земљу два пут и то пре но што је прошла, једна секунда. Звуку, који прелази 330 метара у секунду требало би читав један дан да обиђе земљу само један пут. Топовско ђуле, кад га ништа на путу не би задржало, обишло би око земље за 21 сат. Л.окомотива, која би јурила највећом брзипом коју може достићи, т. ј. која би прелазила 100 километара на сахат, утрошила би 17 дана док би учинила онај исти нут, који учини електрична струја за мање од половине једне секунде. Кад би имали спроводну жсцу одавде до сунца, онда би цео тај пут електрична струја прешла за шест минута; а светлости треба за тај исти пут 8 минута и 13 секунда. Дакле електрицитет је бржи и од светлости. Завршујући овај први део који говори о електрицптету у опште, да једннм општим а кратким прегледом пређемо преко свега онога што смо о електрицитету дознали. Тако видели смо : 1) Да има електрицитета две врсте : положног и одречног, и да се једноимени електрицитети одбијају а разноимени иривлаче. 2) Сва тела могу кроза се спровести електрицитет, само нека боље нека горе ; она прва зову се добре а ова друга рђаве електроноше. 3) Брзина којом се електрицитет нростире већа је од брзине светлости.

То су главне особине електрицитета. По начину добијања видели смо да има разних врста електрицитета : 1) Статичког електрицитета који добијамо у опште узев, трењем. 2) Галванизма, који добпјамо хемијском радњом. 3) Индукционог елоктрицитета , који изазивљемо илн другом етрујом или магнетима. 4) Термоелектрицитета, који добијамо топлотом. 5) Животпњског електрицитета, који налазимо у појединим животињама, Осим тога зпамо да електрицитет може да постане још и : 0) Под упливом светлости. 7) Променом агрегатног стања тела т. ј. прелазом гасовитих тела у течпа или течних у чврста и обратно. 8) Под упливом звучних треперења. Најзад смо видели да електрицитетом можемо изазватн не само привлачење и одбијање појединих тела, него још и : 1) хемијску радњу 2) механички рад, 3) магнетизам, 4) топлоту, 5) звук, 6) светлост и 7) Физиолошке појаве. За сваку од тих грапа има електрицитет врло велику нримену у практици и та тако јрећи свестрана иримена и створила му је оно место у науци и индустрији коју данас заузнмље. У колико је та разнолика примена електрицитета до данас остварена, видећемо у следећем делу овога прегледа. ПЈммедба. Пошто се због нагомиланог материјала штамиање овога нрегледа задржало толико да је дочекало и овогодишњу електричну пзложбу у Вепу, то ћемо у другом делу његовом : у „примени електрицитета", донети у исти мах резултате постигнуте и на париској и на бечкој електричној изложби.

КАРАКТЕРНЕ С/1ИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

(по р.. јЗ. Ј>убе-у)

(НАСТАВАК)

Помпеја не беше више, али његове присталице бориле су се упорно. Цезар је морао у Шпанији и Африци издржати још тешке борбе. У АФрици је Еато (млађи) искупио војеку и пошао иротиву Де-

зара, као иротиву тирана и непријатеља републике. У Азији је букиула буна (иод Митридатовим сином), а у Шпанији су Помнејеви синови сакупили војеку. Најире је Дезар иохитао у Азију, где је одмах побуњенике потукао. Оенату је послао овај кратки 104*