Просветни гласник

11равила 0 полагању практичног учитељског испита 803

Министар просвете и црквених послова, на основу чл. 49. закона о основним школама од 31.Декембра 1882., прописује, за привремене учитеље и учитељке осиовних школа, ова П Р А В И Л А 0 ПОЛАГАЊУ ПРАКТИЧНОГ УЧИТЕЉСКОГ ИСПИТА

Чл. 1. Цривремени учитељи (учитељке) који су служшш четнри године у учитељству и за то време оцењени у општем резултату најмање оценом добар, имају право да ноложе практички учитељски испит по овим цравилима. Чл. 2. Практички учитељски испит полаже се један пут у години, и то у месецу Септембру у Београду пред испитном комисијош. Чл. 3. Исп 1тну комисију чине управитељ п два наставника учитељске школе, и то: наставник школског рада и још један кога избере савет исте школе. Мпнистарски изасланик присуствује на сваком испиту. Цредседник је комисије управитељ учитељске школе. Кад се полаже испит из женског рада, онда у ту комисију долази још једна наставнпца Више Женске школе, коју одреди министар просвете. Чл. 4. Испитанике за нрактични учитељски испит уиућује испитној комисији министар просвете, на основу њихове молбе. Чл. 5. Практични испит полаже се из школског рада. Ту се разумеју сви предмети којп се предају у нижој основној школи. Учитељке полажу практични испит још и из женског рада. Чл. 6. Сваки је испитаник дужан држати два предавања: једно у једном разреду подељене и једно у два или више разреда неподељене основне школе. Чл. 7. Шта ће који испитаник предавати, одређује сена листићима које састављају чланови испитне комисије на предлог наставника који цредају педагошке и стручне предмете. Ллстића мора бити више него испитаника, а број листића одређује испитна комисија. Л.истићи имају бити подељени у две групе: једни су за предавања у подељеној, а други за предавања у ненодељеној основној школи. Ири извлачењу листића за предавања у неподељеној основној школи пази се да сваки кандидат не извуче питање из оног настав-

| ног цредмета из кога је већ добио предавање у подељеној основној школи. Чл. 8. Л.истићи се извлаче оног дана који се одреди за израду предавања, а свакад на један дан пре него што ће се држати само предавање. Чл. 9. Сваки је испитаник дужан на ппсмено потпунце израдити своје иредавање које се сматра као исиит из специјалне методике и које ће испитна комисија прегледати, не упуштајући се при том ни у какву поправку, измену или примедбу. Чл. 10. Предавања своја израђују испитаници под надзором члана комисије, кога председник одреди. За овај рад дозвољено им је служити се разним штампаним делима из школске књижевности, која ће се, по могућству, спремити и у приправности држати или која сваки испитаник са собом буде донео, пошто то прегледа и одобри испитна комисија. Ноникоменије дозвољено служити се ничијим прибелешкама или рукописима. Чл. 11. За израду сваког предавања одређује се дневно највише по пет часова. Чл. 12. Предавање израђено под надзором комисије не сме испитаник, пошто се исто прегледа, ни у чему мењати, допуњавати или поправљати. Чл. 13. Свако предавање треба да је удешено тако да не траје дуже од 3 / 4 сахата у вежбаоници. Чл. 14. По свршевом једном и другом предавању, дају се испитанику оцене. При давању оцена узима се у обзир и писмени састав и методске стране тога састава. Оцене се бележе речима : одличан, врло добар, добар, слаб и рђав. Оцене се изричу већином гласова. Чл. 15. Из женског рада треба свака испитаница да уме објаснити све оне радове који се раде у нижој основној школи, а по потреби да покаже и како се шта 101'