Просветни гласник

ПРАВИЛА 0 ЛИСМЕНИМ ЗАДАЦИМА У ШКОЛИ

ради (плете, везе, шије, кроји и т. д.). Осим тога свака има да држи у подељеној или неподељеној основној школи један час предавања из женског рада. Теме за предавања из ручног женског рада извлаче се листићима онако исто, као што је прописано за предавања из осталог школсхог рада. Чл. 16. Оцене које се, осим женског рада, добију из оба држана предавања, срачунавају се у једно. При том срачуњавању половнна се не узима у обзир. Ко у том резултату добије најмање оцену добар, проглашује се да је способан за сталног учитеља ниже основне школе. Ео добије испод те оцене, има право да, најраније после годину дана (или доцније кад хоће, но опет у време кад се испити држе), понови цео практични испит. Ако и тада падне, не пушта се више на испит. Чл. 17. Оцене из женског рада бележе се в срачуњавају као што је одређено у претходном члану за предавања из школског рада. Оне не утичу на оцену из предавања осталог рада школског, ако износе у резултату најмање добар. Ако ли оцена из женског рада износи мање но добар, испитаница је дужна после годину дана поновити испит из женског рада. (в. чл. 16. ових правила). Ако том приликом заслужи најмање оцену добар, проглашује се да је снособна за сталну учитељку, ако је, поред тога, испунила и оно

што се прописује 16. чланом. Ипаче губи прано на даље ^олагање испита. Чл. 18. ГГо положеиом лрактичном испиту по овпм правилима издаје се сваком испитанику сведочанство о томе да је проглашен као способан за сталног учитеља и с каквим је успехом испит положио. Сведочанство потписују сви чламови испитне комисије. За свако сиедочапство плаћа се такса као з: сведочанство ученика учитељске школе. Чл. 19. Председник испитне комисије подноси министарству просвете извештај о спима који су полагали практични испит учитељски и како су оцењени. Прелазно наређење Свима садашњим учитељима и учитељицама основних школа који су служили као привремени четири или више година, дозвољава се да могу целе ове школске године, све до 1.Маја 1884 г., полагати прописани практичпи испит учнтсљски. ПБр. 10547. 20. Октобга 1883. г. у Београду. Заступник министра просвете и црквених послова министар правде, у>. ј 3 . ЈТантЕхЛић с . р.

Жинистар просвете и црквених послова, но саслушању Главног Просветног Оавета, прописује следећа ПРАВИЛА 0 ПИСМЕНИМ ЗАДАЦИМА У ШКОЛИ ЗА УЧЕНИКЕ ГИМНАЗИЈА И РЕАЛАКА, ВИШИХ И НИЖИХ

Чл. 1. Под писменим задацима разумеју се она писмена веџбања која ученици гимназија и реалака, нижих и виших, раде у школи на часовима у присутности дотичних наставника из предаваних наставних предмета. Чл. 2. Писмени задаци дају се из ових предмета : Сраског језика (српске и старословенске граматике, литерарних облика и историје литературе), Математике (Аритметике, Алгебре, Геометрије, Нацртее Геометрије и Геометријског цртања) ииз Страних језика.

Према потреби могу се писмени задаци у школи давати и из осталих насгавних предмета у договору с директором школе и разредним старешином; но то се може допустити сваком наставнику само један пут из једног предмета у времену од два месеца. Чл. 3. I У школама где број ученика појединих разреда износи око 25, даје се једног двомесечја свега 16 писмених задатака овим редом: