Просветни гласник

ЗАППСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

807

На основу тога што један и то тежи део кривице његове није довољно известан, а онај део који је известан такве је природе да се може казнити другом каквом кажњу, али не отпуштањем из службе, Савет је са 13 противу 2 гласа одлучио : Да се Василије Бандоиић не отпусти из службе. IV 2>. Козарац чита мишљење савета проФесорског београдске гимназије о давању домаћих ппсмених задатака ученицима средњих школа. 0 овој важној теми развио се жив говор. Говорило се са разлозима за и аротив задатака, нарочито које ваља радити код куће. Најзад потпредседник ставља на решење : хоће ли се у опште у начелу усвојитп писмени задаци, и Савет је одлучио : Да се у начелу усвоје писмени задаци. За тим је потпредседник ставио нитање хоће ли се писмени задаци и код куће радити или само у школи. 0 овоме се дуго говорило. Једни су апсолутно противни домаћим иисменим задацима, из више разлога, а нарочито : што данас и онако ученици средн.их школа имају достадауче, јер је с умножавањем учебних предмета и с енергијом новијих наставника ученицима већ дато доста посла и одузето доста времена од њихова телесног развијан>а, и најзад што се не може имати јемства да ће сваки учевик собом израдити тај задатак. Други су били за писмене домаће задатке, бар из језика и математике , доказујући да су за те предмете неопходно потребни. Најпосле после свега тога Савет је са 9 противу 6 гласова одлучио: Да се не усвоје ппсмени домаћи задаци, него да се дају само у школи, под контролом самог наставника , школски иисмеии задаци, из којих наставник може давати и оцене као и из усменог испитивања. После оваког решења стављено је питање: хоће ли се каквим нарочитим правилима регулисати давање школскпх писмених задатака. Једни су били за то да се то регулпше и да подједнако важи за све средње школе, а други су били протпв тога регулисања, него да се остави самим проФесорским саветима појединих завода, да они то одређују. Ну најзад је Савет са 8 противу 7 гласова одлучио: Да се за давање школских писмених задатака пропишу правила и одредио г. Ст. Д. Поаови&а и г. Ђ. Козарца да та правила саставе н подпесу их Главноме Просветном Савету.

С овим је састанак закључен.

САСТАНАК СХСИ 7. Октобра 1883. у Београду Били су : потпредседник Ј. Пецић; ванредни чланови : Љ. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, протосинђел Никанор, Ђ. Козарац, Драг Плајел, Бор. Тодоровпћ, Дим. Јовановић и Пет. Ннкетић ; и на рочито позвани као члан комисије Мих. Ђуровић. Записнвк води секретар министарства Жив. П. Симић. I Прочитан је записник 190. састанка. Примљен је и потписан. II Љубомир КовачевиК, известилац нарочите комисије која је саставала програм за предавање историје срчске у средњим школама, читао је програм , и Савет је усвојио програм у начелу. За тим је усвојио приступ с једном напоменом , коју је известилац у име комисије усвојио ; а потом с малим исправкама усвојен је програм до одељка „ТреЛе време. а

С овим је састанак закључен.

САСТАНАК СХСШ 12. Октобра 1883. год. у Београду Били су: потпредседник Ј. Нецић; реФеренат за основну наставу Ст. Д. Иоповић ; редовни чланови: арх. Н. Дучнћ; ванредни члановн :, Љуб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, протосинђел Никанор, Ђ. Козарац, Драг. Плајел,Бор. Тодоровић и"Димнтрије Јовановнћ. Записник води Жив. П. Симић, секретар министарства просвете и црквеннх послова. I Читан је записиик 1У1. састанка. Примљел је и потписан. II Ст. Д. ПоиовиК реФерује о документима учитеља: Милана КовачевиКа и Павла ЈовановиЛа, који моле да им се уваже године учитељске службе на страни нроведене. Према реФерату, обзирући се код Ковачевића на његову дугогодишњу службу у Приштипи, а код Јовановића на то што је учитељски испит полагао 1875. год. и по томе служио на страни не 11 већ само 3 године и што му оцене добивене у Србији износе у резултату само добар, Главни Просветни Савет одлучио је: Да се Мплану Ковачевићу уважи 20 година учитељске службе проведене у Приштини; а Павлу Јовановићу да се не уваже године учитељске службе које је провео у Аустро-Угарској. III Прегледани су сведоџба и рад Милана ВлашковиКа, који моли да се поетави за учитеља цртања у ! средњим школама, и одлучено је: