Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛ.ИКЕ

90 5

меету где је варош била. Најпре су наишли на позориште, потом су копали даље, док се не указа затрпана варош. Оад су готово читаве улице отконане тако, да се доста слободно по њима може иЈш. Читаве куће, кућевно посуђе и неки намештај нађени су под земљом. Ту се још виде столице, столови, сгакла, лампе, ножеви, прстење и кључеви, дуварови на којима су насликана божанства и јунаци из еветске историјо. По седиштима у нозоришту налазе се још свуда разни остаци јестива, ораси, грожђе, маслине, на чак и неки колачи, али све је то трошно и труло, и чим се додирне оно се претвори у прашину. Еости оних, који су тада претрпани , леже ту као сведоци тога несрећнога и ужаснога дана; позориште је затрпано баш тада, кад је народ у њему био. Тако исго откопана је и Помпеја (1748. год.), али не са свим, јер је то била варош која је била велика читавих пет километара у обиму. По улицама, које су врло узане, види селепо пут. На угловима улица налазе се многе објаве , у којима се казује, да се нека кућа издаје под кирију или да се продаје, да ће бити борба у театру итд. Ископана су два позоришта читава, једно з% веселе, а друго за жалосне игре, а сем тога раскопан је један амФитеатар (где седишта бивају све узвишенија и намештена у округ) у који је могло стати најмање 18 000 људи, и у коме се још налазе костури лавова. У љетњиковцу Цицероновом налази се још обешена о дувару карта за вино, али место вином напуњена је лавом. Већина кућа има само доњи бој. Оветлост им је долазила кроз прозоре и врата која су увек морала стојати отворена. Са улице је било мало прозора, јер је лице собама било окренуто у авлију, од куда је био и главни улазак у кућу. У средини авлије били су намештени водоводи са једним водоскоком. /1ево и десно од дворишта налазе се мале собе за склониште при рђавом времену или за спавање. Године 1832-ге ископана је једна оеобито лепа кућа. У њој су биле и собе и двориште украшене патосом од мозаика (мозаик је састављен од већих и мањих каменчића разне боје). Авлија је била окружена са 45 мраморних стубова. У једном углу авлије налазила се украшена капелица за домаће богове.

У једној другој кућинађеноје око 1700књига, а то је била нечија библиотека. Отари ниеу имали ни хартије као што ми имамо, нити су им књиге биле новезане, као што је то у садашње доба. У оно време људи су писали на кожи , а по том су ту кожу савијали и тако рукописе чували. Осем коже људи су у старо доба писали на наиироеу, а то је лишће једнога дрвета, које је расло у Египту. То лишће није унотребљавано онако, како се еа дрвета узабере, већ се од тога лишћа правио папирос. Од тога лишћа правили су се велики табаци, и на њима се после писало неком црном бојом. На таквим великим табацима била је и она књижница, која је у Помпеји исконана. Али они су били од врелог вулканског пепела еагорели тако, да су се при развијању пораенадали. После ове несрећне провале кулкана , која је претрпала три вароши, у главној вароши Риму настала је страховита жега, а за њом куга , која је покосила многе хиљаде душа. Чесгити цар Тит, као пријатељ и добротвор људи, трчао је евуда и давао помоћи где је год велика нужда била. Највећа његова ра-дост била је да учини добро. Он је сам говорио, да сматра да му је онај дан изгубљен, кад не учини какво добро. На жалост његова добра влада трајала је кратко. Он умре од отрова, који му је по свој прилици спремио брат Домицијан. Дар Константин (325. по Хр.) 1. Од Нерона па даље било је у Риму много царева. Пеки од тих царева долазили су на царски престо силом, а неки наслеђивали престо од евојих отаца. Христова наука ширила се свуда по свету одмах после Христове смрти. У Риму су приповедали Христову науку апостоли Петар и Павле. Број хришћана множио се из дана у дан. Еако им није било слободно да исповедају своју веру јавно и да подижу богомоље, они су ее сакривали по кућама и пећинама, тамо су се молили Вогу и певали хришћанске песме. Римски цареви сматрали су хритпћане као људе „ноганце," и држали су да они иду на то да поруше римску царевину. То је било с тога, што су хришћани, по Христовој науци, исноведалн и проповедали љубав, братство, и једнакост свију 114