Просветни гласник

910

белкшке 0 просвети ii школама

патила имала су меета за више хиљада лица, која су се могла на један мах купати. Направљени су ! били велики водоводи и иутови. Сви су доводили , воду из даљине од неколико миља и водили је у све куће. Путови опет водили су из Рима у друге пределе и области и свуда су биле намештене клупе за одмарање .и засађена дрва за ладовину. Највеће место у Риму заузимао је велики диркус (01гсиз тах1ти8) у коме су се држале борбе између робова са робовима и дивљих зверова. Циркус је имао у дужину скоро 3000 стопа, и могло је стати у њега 250 000 гледалада. Ту су се и Римљани утркивали и борили, за то су на крају циркуса стајале три пирамиде, до којих су морали дотрчавати они који су се утркивали. Од приватних здања, која су у Риму по лепоти и величини највише вредила, била је кућа Цицеронова, која је вредила 240 000 талира, и кућа племића Клодија, која је цењена на 800 000 талира. Али и преко тога најлепша и најсјајнија била је кућа Мецене, пријатеља и савезника Августовог. Овај Жецена веома је много потпомагао вештине и науке, и с тога су под Августом науке и достигле до великог степена. Песници су тада нарочито напредовали.

Ето како се полако развијала римска држава. Пастири Ромул и Рем направили еу варош Рим. ; Ј тој вароши доцније се намножило доста становника. Кад је Рим ојачао, он је покоравао једну по једну малу државицу, које су тада око њега биле. У тим борбама народ је очвршћао, научио се на скроман живот, и да љуби своју домовину више од свега другог. Отуда су се иосле у Риму рађали славни јунаци као : Сцевола, Кокло идр., који су радо давали живот за своју домовину. Доцније , као што је казато, Римљани покоре многе земље, и обогате се преко сваке мере. Од тада почну раскошно живети, а тај живот рушио им је здравље и срећу, па им је најпосле порушио и целу државу. После кварежи појединих људи, дрешла је квареж на читаве породице, а после на цео народ. А кад се народ исквари, онда он заборавља и на самог себе и на своју отаџбину. Ваља упамтити ово. Ове што не ваља у једног човека у животу, то исто не ваља ни у читавог народа у његовом животу. Јер , зло је зло — на макар оно било у једног човека или у људи у целој држави. (НАСТЛВИЋЕ СЕ).

БЕ^ЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШЈ^ОЛАМА

Званичне напомене 1. Расписом г. министра нросвете и црквених послова од 14. Маја прошле гсдине ПБр. 282У. наређено је, у које се време имају подносити молбенице од стране учитеља осноених школа заиремештај и напоменуто је да ће се после Септембра сваке године сие молбенице које нису решене уништавати, а они којиостану незадовољени да имајуудругој ноловини Јунасдругом се молбом министарству обраћати. Међу тим скоро сваки дан се и сада дешава, да министарству долазе такве молбе, у којима се набрајају доста пута п сасвим незнатни узроци због којих ко тражи преиештај. Да се не би у напредак учитељи основних школа излагали узалудном нисању оваквих молбеница, овим

се путем даје на знање свакоме од њих, да се такве молбенице њихове неће од сад у министарству никако узпмати у поступак и према томе нема нико ни права да тражи решења или одговора по ономе што у невреме буде тражио. 2. Љубомир Зарић и Јован Јевђовић, који су били уписани у III разред ниже гимназије ваљевске, ухваћени су да су начинили лажне сведоџбе школске и њима обманули старешину завода те их је прпмно у школу. Пошто се то ухватило , они су на свагда искључени нз свију земаљских училишта и предати грађанском суду на осуду за такав противзакони поступак. Ово је нарочитим расписом достављено свима старешинама средњих завода, како би се таким неваљалцима спречио сваки пут у школу.