Просветни гласник

927

и собе у којима ови ђаци спавају не одговарају потиуно ирописима о грађењу школа. Придажем •/. списак ирегледа стања зграда школских, школског намештаја и учила у свима школама округа чачанског и •//. списак прегледаних шкода истог округа на крају 1882-3. школске године.

Господину министру просвете и дрквених послова најпокорнији слуга, 14. Јула, 1888. год. у Ваљеву. Надзорник осн. шкода у окр. чачанском, /!имитрије јаилииевит. профвсор.

ВДСПИТАЊЕ с ексан, ГДЛВА ПРВА ЦЕЉ И ЗНАЧДЈ НАУКЕ 0 ВАСПИТАЊУ Научна обрада ма какве вештине састоји се нешто у нримени оних начела, која постављају различите науке из којих је та вештина састављена, као примена хемијских закона у земљорадњи, а нешто у сасвим тачном и одређеном излагању, извођењу, постављању и доказивању свију оних различитих начела или правила, из којих је дотична вештинм састављена. Обадвоје, како пуноћа и обилатост мисли, тако и јасноћа у целом излагању, имају да потврде вредност научне методе. одредба васпитања Ја хоћу најпре да напомедем ону де<мницију, коју су оснивачи пруске школе у своме идеалу иставили. Она је у кратко означена као „хармонијско и равномерно развијање човекових способности," или опширније, поШтајн-овим речима, „као метода, која је на природи самога духа основана, којој је цељ, да све душевне силе развије, да сваки успавани иринцип живота пробуди и ојача; да се клони једностраног развијања и да брижљиво негује душевне покрете, на којима почива вредност човекова." Ова одредба, која је управљена против једностраног ограничавања у опште, поглавито се односи на непотпуност у васпитању, које је владало у пређашња времена, као што је занемаривање телесног или мишићног образовања, чулног образовања или посматрања, даље, образовања у вештинама или облагорођавања. За тим, ова одредба показује, да ни они, који

КАО НАУКА з.ра јзена су нарочито били позвани за овај посао, нису чинили све што је требало како у погледу образовања разума, тако ни за више морално образовање, па ни за оно, коме је крајња цељ срећа или уживање. Васпитач, који би хтео да ради у духу овога идеала, не само да не би захтевао сувише много. према способностима својих ученика, него он би се још и клонио свега, што би га ма у ком правцу могло навести да учини више него што треба; он би сматрао као веома нужно, да у свима предметима одржи саразмерност и равнотежу. Васпитање, које би искључно било унрављено на један нредмет на образовање језиаа или на посматрање, или само на образовање у лепим вештинама, у апстрактним наукама, на образовање телесне гипкости, узвишених осећања и мисли или на саму теологију — такво васпитање не би се сматрало као правилно решење задатка. Пруека је деФиниција за себе добра, само ју је тешко довести у сагласност с извесним приликама као што је на пр. та, што су неки људи особито обдарени и умешни само за неке радове, те с тога друштво има веома велике користи од тих особина појединих индивидуа, и ако се то, према горњој дефиницији , мора сматрати као „нехармонијско" или једнострано образовање. Сем тога, та одредба оставља нерешену једну од великих тешкоћа а то је: како да се „сав човек а образује или хармонијски развије, и не показује како да се ограничи власт васпитачева, која му је по нужди дата, да он сам избор чини према релативној вредности. И ако ниЈе лако, опет је могуће, сва ова различита гледишта у теорији хармонијског развијања