Просветни гласник

васпитање као наука

У 31

ном само у погледу пластичке Функције мозга или Функције за присвајање у правом веном значењу, као утврђивање оних нервних веза, које служе као основа памћењу, навикама и добијеној снази. Но ипак, Физиологија, у данашњем своме стању, може се врло мало применити на културу иластичке сиособности. У васпитању ми се морамо увек ослањати на наше непосредно искусгво, и тим начиаом исиитивати, а Физиолошке законе узимати и њима се помагати само у згодним случајевима, где би требало да се што год спречи или поправи. Тако исто било би неблагодарно, кад не бисмо хтели достојно ценити резултате и ®акта, које васпитање узима у помоћ, од физиолошких доктрина о физичкој бази памћења. У погледу овога предмета Физиологија учи и износи општи Факат, да памћење почива на нервној снази или моћи, која се одржава храњењем, као и свака друга Физичка снага, и у којој бивају промене између напрезања и мира или одмора. Тако исто знамо, да пласгицитету, као и свакој другој Функцији, шкоди како нерад и устајалост тако и прекомерно напрезање. У колико овде долази у обзир чиста Физиологија, ја бих обратио пажњу нарочито на једну тачку. Човечији је организам један велики агрегат од органа или појединих делова — варење, дисање, чула, мишићи, мозак. Еад умор преовлада, онда од тога пате сви органи у опште. Кад почне опорављање, онда се и сви органи оснаже. Ово је прво и најјасније нравило и последица. Оамо овде долази још једно ограничење због тога, што сви људи нису подједнако обдарени различитим шункцијама. Тако код неких је особито снажан стомак, код других мишићи, а код негшх опет мозак. Али код свију ових индивидуа оснажавање бива на исти начин, само што особито снажни органи добијају то према размери њиховога капитала; „ко има, томе ће се и дати." Још више у овој ствари морамо узети у обзир и то, да баш они органи, који особито много раде, добијају више него што им њихов део износи. Еад органе неравномерно напрежемо, онда их неравномерно и хранимо. Сад долази главна ствар: да би се пластичка моћ духа ојачала, мора се мозак хранити. Разуме

се, то ће бити онда, кад се цело тело у опште храни и кад поједини остали органи не захтевају сувише много, те да органу духа остане са свим мало. Еад на пр. мишићи или варење добије велигеу превагу, онда моЗ(К неће моћи добити онолико колико му је потребно. Исто тако биће у обратном случају, т. ј. ако је р'дња мозга, било природном обдареношћу или вештачким надражајем, веома велика, онда ће мозпк нотребовати много хране за се, те тако ће за остале органе остати недовољно. Духозне ће се ®ункције ојачати и нопети, али за то ће остале закржљати. Еид овако стање наступи, онда је излив духовне снаге врло обилат. Али ми морамо, даље, и саме духовне Функције разликовати, јер оне су врло рагличне и једна другу искључују. За ово није потребна бог зна каква финоћа, па да се односи тих појединих нододељака објасне. Најочигледнија и највећа противност постоји измећу интелекта и осећања, или другим речима: између задовољсгва, бола и узбуђења с једне, а сазнања с друге стране. Еад су узбуђења, која се односе на осећања, врло жестока, онда пати интелект, а кад је опет умно напрезање сувише јако, онда попушта осећање, (с ограничењем, које за нашу цељ није потребно да овде напомињемо). Али кад се узме у најширем смислу, опет ум није једно и исго што и пластичка операција или памћење. Вакони ове необичне ®азе нашег ума, могу се најбоље познати, кад је посматрамо као чисто духовну појаву. Међу тим и сама нам Физиологија иружа Факта, која потпуно потврђују наша нсихолошка посматрања. Еад се памћење посматра са чулне или физиолошке стране, онда је оно један нови нервни прираштај који ностаје не у једаннут већ у вигае пута, као производ неког броја утисака у извесним линијама мозга. Ово је један од оних нроцеса, који, како се мисли, највише потребује хране, више него ма који други у СФери напгега ума. Отечену снагу много је лакше извеџбати и за то треба мање трошка, него изнова је стећи. Ми можемо бити у таквом стању да једно можемо вршити са свим добро, а друго не. Еад се тековине духовне или добијаље знања посматрају са физиолошког гледишта, онда излази, да се то може вршити само у згодним, изабраним и 117*