Просветни гласник

938

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

духове отерао с неба и осудпо их на вечне муке. Она су препуни злобе и мржње ирема Богу. Но ночем нису у стању да Богу какво здо учине, они се из пакости и зависти старају да човека преваре, да га саблазне и на ма какво здо наведу. Стварање света Овај видљиви свет створио је Бог за шест дана, — и то из ничега. Стварање света ишло Је овим редом : У први дан створена је светлост; У други дан створен је ваздух, или то, што ми зовемо небом: У трећи дан раздељена је вода од земље, и јавило се на земљи растиње; У четврти дан створени су сунце, месец и звезде: У пети дан |створене су рибе у води и нтице у ваздуху; У шести дан створене су све животиње које живе на земљи, и иајгосле, створен је човек. У седми дан Бог није ништа стварао, већ — како вели свето писмо — одмарао се. Но ова реч »одмор" не значи то, да се Бог могао уморити, јер се само опај може уморити који је слабомоћан, а Бог као савршен и као дух, не може се никад уморити, нити од рада престати. И према томе, реч „одморити се" овде значи, да је Бог тога дана довршио стварање света. За успомену тога дана, Вог је заповедио људима, да у тај дан ништа не раде, оснм најнужнијих нослова и да тај дан употребе на чињење добрих дела, и на прославу имена божијег. Створење човека Кад је цела васељена створена, тада је била ре° у савету божјем или иеђу лицима свете Тројице: т Да створимо човека ао обличију нашем, и нека он госиодари над рибама морским, итицама небеским, над зверовима, и над свима животињама, које се мичу и које иузе ио земљи." (Књ. пост. 1., 6). Богје начин^.о човека од земље и задахнуо га својим дахом, те је оживео. Обличје божје , по коме је створеи човек, не састоји се у телу човековом, него у разумној души; јер је Бог несамртан, па је н душа човекова бесмртна. Првом човеку наденуо је Бог име Адам. На истоку подигао је прекраспи врт, који се још рај да и едем зове, и ту је населио Адама да живи. Рај се налазио између четири велике реке које сезову: Тигар, Егуфрат, Геон и Фисон. За прве две реке зна се, да се налазе у данашњој азијатској Турској, а за две последње не зна се поуздано где су биле ; те по томе, тешко .је ногодити право место где се рај налазио. Осем многих прекрасних и плодних дрвећа којима рај беше засађен, налажаше се и једно дрво, којесезвало

— дрво познавања добра и зла. Једућп од плодова онога дрвећа које је нужно за живот, човек бп био бесмртан ; а кад би окусио од плода оног дрвета, што се зове познање добра и зла човек би у самој ствари опазио добро и зло. У иочетку је човек живео са свим невино и није се стидео својенаготе. По божијој наредби, Адам је свима животињама наденуо имена. Међу животињама не беше ни једне, која би наличила на Адама, нити му је ма која могла бити од номоћн. Па за то Бог створи Адаму жену, која се звала Ева. Кад је Адам видео Еву, он је у?викнуо: „Ово је кост од костију мојих!" Бог је предао Адаму жену, благословио их је, и све што је на земљи њама је потчинио ; али им је забранио, да се не усуде јести од плода оног дрвета, што се зове „дрво познања добра и зла". Адам и Ева преступају божију заповест и падају у грех Ђаво се претворио у змију, д^ђе к Еви у рај па је запита: „За што је Бог забранио Адаму и њој, да не једу рода с рајског дрвећа?" Ева одговори даје њима Бог дозволио да могу јести од свпју родова који су у рају — осем с дрвета, које се зове: дрво познања добра и зла ; јер, ако окусимо од плода тога дрвета, говораше Ева, ми ћемо умрети. На то ће змија Еви рећи: „не ћете ви умретн, него кад бисте окусили од тога дрвета, ви бисте били као Бог, изнали бисте да разлакујете добро и зло." Род на том дрвету беше врло леп, и Еви се јако допаде; за то га она узабра и окуси, па од истога и своме мужу даде. И Адам се превари те окуси од залрећеног рода. Чим Адам и Ева учинише овај преступ, одмах су видели и опазили евоју голотињу; почеше се стидети п лишћем покривати, — шта више, хтели су се сакрити од Бога. Но Бог их и шбдичи за тај преступ и непосдушност, па онда Адама запвта: за штоје јео од забрањеног рода ? Адам одговори. да му је Ева род дала, и на њу свали кривицу. Ева пак говораше, да је змија крива, јер ју је она преварида. Тако се обоје — и Адам и Ева — стараху, да своју кривицу на другога баде. Но Бог као правосудан, казни и Адама и Еву тиме, што их истера из раја. Еви је казао: да у мукама рађа пород; а Адаму је рекао: „За то што си моју"зановест преступио, проклећу земљу, те ћеш с великим трудом и знојем зарађивати себи свакидашњи хлеб.« Од тога доба људи су се упознади с бедом и невољом, сбодешћу па и смрћу, јер више не имађа,ху могућности да могу јести род с дрвета „живота." Но Бог, као милостиви отац. није хтео сасвим заборавити своје створење, човека, него му даде наде, да ће доћи некада време, кад ће Господ Исус Христос победити ђавола, спасти људе од греха, од проклетства и смрти.