Просветни гласник

118*

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА 939

у каквом су стању били људи, кад их је Вог истерао из раја Кад је Бог истерао прве људе из рајског васеља, они су моради живети у неплоднсј земљи, која није могда приносити тодико рода колико им нужно беше за живот. Па за то је Адам морао латити се земљорадње, т. ј. постао је тежак, и тако је себи и породиди својој хлеб зарађивао. Неке жзвотиње беху врдо корисне за човека. Тако н. пр. краве и козе давале су му млеко, од јарца добијао је кожу која му је нуж,на била за одело; волови и коњи могли су му помагатп кад је земљу зиратио п радио. Ове животиње човек јечувао и бранио их од дввљих зверова , хранио их и тако припитомљавао. Га,јеи>е потоме животиње зове се сточарство. Адам се морао п тиме бавити. Деда Адамова Адам је имао два сина : првоме беше име Кајим, и он је био тбжак; а другоме беше пме Лвељ, и он се бавио сгочарством. Једном, оии принесу Богу жртву — Каин од првих плодова сиоје земљорадне, а Авељ од првог подмлатка снога сточарства. Приносећи тако жртву, они се мољаху Богу, да им Бог молитву чује и жртву прнми. Кајчн је приносио жртву тек онако, као од беде, и молио се Богу без сваке пажње и смерности, п не мислећи на Бога. Авељ је и једно и друго вршпо марљиво и од чистог срца. Сваки посао који човек ради, треба да га ради с пажњом и искрено ; — и само тада, биће посао добро урађен. По највише греше они, којисе молеБогу а о Богу ни мало и не м..сде. Овако је чииио Кајин, па за то Бог и није милостиво примно његову жртву и молптву, а Авељову је жртву милостивно примио и молитву му сасдушао. Врат брата убија Најбдижи рођаци међу собом јесу — отац и мајка с децом, а одмах за тим браћа и сестре. Све оне, који су нам ближњи род, мп веома љубимо и волпмо. Но завист је врло опака ствар. Она не само да је натерала Кајина да не води свога брата Авеља, већ га је чак и до тога довела да омрзне на њега. Међу тим. Авељ ни мало не беше крпв своме брату Кајину. И Кајин се могао копраБити, само кад би онако као и Авељ марљиво принео жртву, и онако се срдачно Богу молио. Но Кајин о томе није хтео ни да мисли.. већ свеједнако беше љутит и мргодио се на свога брата. Бог је видео пакосво срце Кајиново, па муједном рече: „За што си оборио лицекземљи? Кад чиниш добро, ти подижеш главу горе. и ведрог си чела; а кад чиниш зло. вребатегрех. Немој му се подавати."

Но Кајин не хте да послуша речи божије. Он одведе брата свога у поље, тамо јурне на њега , убије га на место, и нроли крв рођенога брата свога. Страховито дело ! Грехота је ма што отети од човека. Но ако се покајемо за то и повратимо оно што смо отели , грех ће се нам опростити. Ко убије човека, оп му жиеот отима, и никад није у стању да му отето поврати. Према томе, убиство је веома страшан и ведики грех. ') Па кад је тако велики грех убитп ма ког човека, то колико мора бити већигрех, кад когод свога брата убије? Бог запита Кајина: „А где ти је брат Авељ?" Кајин одговори: „Зар сам ја његов чувар?" Кајин би морао дуго, н са сузним очими да се Богу моли, еда би му Бог грех опростио, Но Кајин није ни помипЈљао да му се треба кајати. Страшеим прокдетством казнио је Бог Кајина. Он се морао скитати ио земљи, и мењати — час једно, час друго место. Он је с много већим трудом радио земљу, али му земља рода не даваше. Лице му беше ■гако страшно и намргођено, да су га и људц и зверовн познавала, и нико се није смео усудити да га лиши живота. Где год је сео или стао, дежао и спавао , нигде му савест није дала мира ; свуда га је гонила крвава сенка убијеног брата , а глас с неба доиирао је до његових ушију: „Крв брата твога Авеља вапије на небу!" Кад Кајдн убн свог брата. Авеља , ои побеже у свет. Адам и Ева остадоше самохранн, њихово стање беше сад још несрећније. Бог се смилује на њих, и поклони им трећега сина, коме Адам н Ева наденуше пме — Сит, што значи: добивени, надокнађени. Намножавање и квареж људи Од трећег сина Адамовог Снта намножише се људн ноштени, којн су знали за Бога и иоштор.али га. За то су се и звалн — синовима божијим. Сит се зваше још и аатријар, а кад он умре, то име насдеди његов син Енос. По смрти Еноса, ово име „патријар", наследи његов најстараји син, које је нраво и даље прелазадо с колена на кодено. Најзнатннјп патрвјарси беху : Еносс, Матусал, Ноје, Авраам, Исак и Јаков. Од Кајина намножише се људи неваљали. За разлику одноштеппг племена ситовог, Кајинови потомци зваху се „ синовима људским ." Од њих, први Јувал беше који је живео у чергама и сељакао се са својим стадима с једног места на друго. Потомци КаЈИНоеи беху веома вептти у проналасцима. Тако: Јувал је први нзмислио спразе за сва-

') Само није грехота убпти некријатеља у време рата, а тано исто и онога, ког дрлсавае власти оеуде на смрт због велнког ггреступа п у опште због незаконитнх дела.