Просветни гласник

940

рање; Товел је ирви иочео ковати од гвожђа нужне алате за рад, а сестра њихова Несма, ирва је заиочела радити женске радове — предење , ткаље итд. Но при свем том, они беху зли и неваљали , па им је тако и потомство било. Потомди Ситови почеше се срођавати са Еајиновим племеном и из тога се племена женити. Зао пример тих жеиа прешао је и еа потомство Ситово, те се због тога цео род људски пропеваљали, осем јединог Ноја , његова три сина: Сима, Хама и Јафета, и њихових домаћпца ; они су остали поштени и веровали у правога Бога. За ова голема неваљалства, Вог није хтео одмах каштиговати род људски, него му је дао сто двадесет годгна времена да се покаје и поправи. Но људи то не хтедоше учинити, већ на против, све више и више падаху у неваљалство: дјго трпљење Божпје преврши се и Бог науми да каштигује покварени и непослушни свет свеопштим иотопом. П о т о п Бог зановеди Ноју да начини једну велику лађу, што он и уради. Ради боље сигурности , да не би лађа иструлила или да не би вода унутра ушла, он је омаже смолом и с поља и изнутра. Л.ађа беше трокатна, а дугачка 65 хвата, широка 10, а висока 6 хвати. Кад је лађа била сасвим готова , Бог заповедп Ноју да узме у лађу од сваког зверпња и тица по | један пар, а од неких и по седам пари ; да спремв хране колико му је нужно и за породицу п за зве,риње, па одмах да се смести у лађу Ноје све учпни како му је Бог заповедио. Одмах за тим почне падати кшна, и тако је падали за пуних четрдесет дана и четрдесет ноћи. Вода се изли на све страие и потопи сву земљу. Људи,

звериње, тице, страшно се ноплашише, осем оних што су билп у лађу смештени. Многи се подавише, адруги побегоше на врхове нланпна, да би утекли од божије каштиге и спасли живот свој. Али им и то не поможе, јер је вода свеједнако прндолазила , и на највишим планинскпм врховима беше 15 аршнна дубпне. Људи, тице, звериње, све се то подави — осем оних који су у лађи били. Сто и педесет дана вода је придолазила. Лађа је пловила површином вбда, и сам је Бог чувао оне, који су у лађи били. Најзад, дуне јак ветар, те прочисти ваздух. Вода почне усањивати и врхови планински осушише се. Л.ађа се заустави и наседне на врховима араратских планина у земљи Јерменсхој. Ноје пусти вз лађе гаврана, и он се више не врати натраг. После седам дана, Ноје пусти голуба. На земљи беше велпко блато, те голуб не могаше нигде стати, за то се он врати опет у лађу. После недеље дана, Ноје пусти другога голуба; он се Ерати, и донесе у кљуну гран^ицу маслинову. Кад прође још недеља да.на, Ноје пусти из лађе и трећега голуба, и он се више не врати натраг у лађу. Ово је био знак за Ноја, да се потоп свршио, земља се осушила, и да је биље почело па њој расти. Сад Ноје нзиђе из лађе са свпма који су с њима били. Захвали Вогу што га је спасао, и у име захвалности принесе Вогу жртву. Нојева жртва беше Богу угодна, за то му и обећа, да ће се од њега намнож.пти народ, који ће сву земљу населити. У исто време, Бог обећа Ноју, да више неће бити потопа на земљи. Том приликом, дозволио је Бог људима, да се хране животињским месом, но им је строго запретио да нипошто пе пију крв од животиња. (НАСТАВИЋЕ СЕ^

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

(по ј±. јЗ. рубе-у)

(НАСТАВАК)

СРЕДЊИ ВЕК

ПРВИ ДЕО СЕОБД НДРОДД 1. Атила (451. год. п. Хр.) 1. Народ, који се зове Хуни, узрок је великој ееоби народа. Сеоба народа учинила је, те је огромно

римско царсгво разрушено. У ирво време Хуни су становали на северу и северозанаду од хинеског царства, у данашњој Монголији и Калмукији, а у четвртом веку станили су се у степама око Каспијског мора. Та висока и непрегледна равница , на којој су се они настанили, простирала се више стотина миља у ширину и дужину, од реке Иртиша до Амура и од Тибетанских планина до Алтаја.