Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

917

РеФеренат г. Ст. Д. поаовиЛ , пристаје да нормала буде један разред с једним учитељем за сие школе. Г. ВуловиА нредлаже да се одреди недељни број часова за сваки разред , да се по том каже колвко грађе нз ког предмета мора се у школи савладати за годину, а учитељи нека према томе одређују колико ће часова коме предмету датн. Г. БакиК предлаже да број часова недељпо буде најмањи 23, а пајвећи 32. Г. ПециК предлаже да број недељних часова буде: за I и II по 22, за III и IV но 24, за V и VI по 28. После живље дебате о свима изнесеним предлозима, Главни Просветни Савет одлучио је: 1. Да нормала за наставни план буде шесторазредна школа са шест учитеља. 2. Да се изради број недељних часова за разреде, а но том за предмете. 3. Да број недељних часова буде за 1 и II разред по- 22, за III и IV но 24, а за V и VI ио 28. С тим је састанак закључен.

САОТАНАК СХСХ1 23. Новембра 1883. год. у Веограду Били су: председник Д.Нешић; потпредседник Ј. Пецић; реФеренат за основну наставу Ст. Д. Поповић ; редовни члановн; Лзуб. Клерић, арх. Н. Дучић, др. Л. Стевановић ; ванредни чланови : Љуб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, протосинђел Никанор Ружичић, Ђ. Козарац , Драг. Плајел, Бор. Тодоровић и Петар Никетић. Пословођа саветски Жив. II. Симић. I Прочитан је записник 198. састанка. Примљен је и потписан. II Пословођа је прочитао две теме за проФесорске кандидате из Надртае геометрије, које је смислио г. Дим. Стојановић, инснектор. Теме гласе: 1. Да се изведе конструктивна теорија жижа коничних влакова са гледишта аројективне геометрије. 2. Теорија аксонометричких иројекција са гледишта нацртне геометрије, без иримене аналитичне геометрије. Главни Просветни Савет усвојио је обе теме. , III Г. Ст. Д. ПоиовиК прочитао је мишљење нарочитог одбора о схватању и прпмени чл. 5. и чл. 3. правила за нолагање испита зрелости у средњим школама. У дужој дебати која се водила о овој стварп, једни су износили разлоге да нарочито 5. члан не

треба мењати, него га протумачлти у смислу стро;кијег схватаља и нримењивања, како би се тиме дала већа важност испиту зрелости ; други су оиет износили разлоге да 5. члан ваља изменити у смислу веће јасности а блаже примене н| ема онима, који на првом испиту падну из живог страног језика. После тога је Главни Просветии Савет са 7 противу 7 гласова одлучио: Да се члан 5. правила за полагање испита зрелости измени онако како је одбор предложио с исправкама, које су учињене и које је и одбор усвојио. Члан 3. остаје непромењен, а схватаће се и примењивати, како је одбор протумачио. Те измене и тумачења гласе: Измена правила о испиту зрелости ,Чл. 5. Ученик који на првом испиту добије слабу одену из једног или два предмета , рачунајући ту општу оцену код оних предмета, из којих се полаже писмени и усмени испит, има право, да после три месеца понови испит само из тих предмета , ако му иснитпи одбор не призна зрелост према чл. 21. Ако то не учини у одређено време, онда је дужан да на крају друге школске године полаже из њега цео испит. Исго тако полаже на ново цео испит друге године, ако на првом ноновљеном испиту којн полаже после три месеца падне ма из једног предмета. На годину дана одбијају се и они ученици који падну на нисменом испиту (чл. 14.) ила на усменом испиту из страног живог језика (чл. 17.) или на усмином испиту из више од два иредмета, рачунајући и овде општу оцену за оне предмете, из којих се полаже и писмени и усмени испит. Ученик који на поновљеном исниту зрелости, који полаже.цео из нова, на годину дана после нрвог испита (дакле на крају друге школске године), добијеслабу оцепу ма из једног предмета , губи нраво на даље полаглње испита зрелисш, ако му се не призпа зрелост нрема чл. 21. Изузима се од тога само тај случај, ако би на овом другом испи ^у пао само из једног предмета онај ученик, који је пре године дана одбијен због слабог успеха из страног живог језика; њему се допушта да може поновити испит само из тога предмета после трн месеца, па ако и тада падне, онда и он губи са свим право на даље полагање испита зрелости. Ако је неки ученик болешћу снречен био, да полаже испит зрелости на крају школске године, било да полаже испит први пут или да га понавља, онда има нраво, да полаже накнадно испит у одређено I време у почетку нове школсие годиве, ако оправда