Просветни гласник

918

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОДА

изостанак од редовног испнта. Но ако надне па том ! испнту ма из једног предмета , дужан је да понови цео испит на крају те школске годинс (в. чл. 3.) Ово последље вреди и за онај случај , ако би пеки \ченик због болести изостао од ноновног иснита, који се полаже из једног или два предмета у почетку школске године. Који ученик неће да нолаже испит зрелости прве 1 године, кад сврши и гпмназију, може то учинити друге гедине, ношто поднесе уверење о своме добром владању за прошлу годину. А који ни после године дана

| не дође на испит, тај губи право на полагање испита зрелости. Изузетак од овога може се учинити само у случ.1 ју дуготрајне болестп и за оиај случај, ако би би се неки свршени гимназиста бавио школским пословима као ђак у другој којој школи или као иаставник, но у таком случају мора се претходно тражити одобрење од министра просвете и дрквених 1 послова."

С тим је и састанак закључен.

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА за 1882—83. школску годину

У г. Љубомира Клерића, професора Велике школе^ о испитима зрелости у београдској гимназиЈи „Госиодине Министре, Актом вашим, господине министре, изволели сге ме одредити за вагаег изасланика на испит зрелости у београдској гимназији. Ољедећи вашем акту, ја сам походио писмене и усмене испите, и том придиком пажљиво прегледао нисмене радове из математике, као што сам и пажљиво слушао одговоре ученика на усменим испитима. Вршећи изасланичку дужност, уверио сам се да су г.г. прооесори урадили са своје стране оно, што се има тражити и очекивати од добрих наставника ма које добро уређене европске гимназије; а сама процедура испита зрелости као и давање оцена појединим абитуријентима, вршило се строго по закону и правилима о полагању испита зрелости. Оцене биле су строге но потпуно правичне. — Једино пак што ми је пало у очи то је то, да је велива већина ученика више спремна из природних и математичних наука, а на против мање из класичких наука, услед чега има наша гимназија оцечан карактер реалне гимназије. Отатисгички резултати испита зрелости ово су: За испит зрелости пријавило се 27 ученика; а од ових призната је зрелост њима осамнајесторици.

Осталих пак девет ученика нису свршили испит зрелости због ових разних узрока: 1) Двојица нису ни отпочела испит због болеети. 2) Двојица, због болести нису продужили испит, 3) Тројица су одбијена на три месеца због недовољне спреме из живих језика. 4) Један је одбијен од полагања испита после године дана због нерешених писмених задатака, и 5) Један је одбијен од полагања исгшта за свагда и то због слабих оцена из већине писмених задатака полажући поновљено испит зрелости. Према овоме је успех београдске гимназије на 6б,66°/ 0 , што се може добрим назвати, а иста процентална ци®ра остала би још и далеко већа, да није испитни одбор веома строго ценио писмене радове и усмене одговоре појединих абитуријената; али опет зато, овака строга оцена може ићи само у корист ученицима исте школе а и њиховим родитељима, осим тога, тек таком строгошћу при оцењивању знања, моћи ће спремати иста гимназија ваљане младиће за више школе и дати им прилике и материјала за самостално изучавање науиа на нашој Великој школи и осталим европским универзитетима. 23. Јуна 1883 год. у Београду. Понизан ЈЉ УБ . К х ЛЕРИЋ, проФ. у вел. школи.