Просветни гласник

I

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ

језика, које би се иначе еавдадале, кад би један наставник кроза све разреде предавао; б, да се једном методом предавања далеко већи и бољи резултат постиже; и в, да сви г.г. наставници нису једнаке спреме, всље, стрпљења и вештине, што без сваке сумње, јако утиче на успех у настави. Настава у немачком језику била је у онште практичка, као што су и учебници израђени, које би, по моме мишљењу, требало довести у компаративу са српским језиком и подврћи строгој ревизији. 4. Географија, предавана је по г. Карићу. У I р. ; ,Тонски Земљопис" свршен крајем Априла; у II р. „Физички Земљопис", крајем Жарта, у III р. „Земљопис Јевропе" крајем Маја и у IV р. „Космограшија" са описом Азије, Аирике, Америке и Аусгралије, крајем Априла. У предавању служио се наставник картама: Орбијом, Хандковом (Европа), Оидовљевом (Европа, Азија, Африка, Америка и Аустралија), Кипертовом (балЕганско нолуострово) и планимобом. Карте, нарочито Сидовљеве, веома су непрактичне из ових разлога: а, што нема на њима никаквих обележаја, по којима би се ученику могли објаснити поједини делови и границе; и б, што ни најмање вије обраћена пажња цртању, којим се ученику жели дати појам о ономе, што цртеж представља. Ова махна са малим изузетком примећава се и на картама које се израђују у државној штампарији. Тешкоћа, коју су ученици трећег разреда имали са политичким делом долази отуда, што до скора нису имали ни једну карту са политичком поделом земаља изузимајући: Аустро-угарску и Балканско полуострово. Ова тешкоћа долази још од опширна програма и честе промене предмета,, која већином децу замори и помете. 5. Историја Срба свршена по програму у III р. 12., а у IV. р. половином Маја. 6. Познавање човека свршено је по програму у I р. 9. Априла. Како за овај предмет није израђен учебник него остављено наставнику да кубури са грађом, онда није загонетно, што ученици врло тешко савлађују.

ЕТОРА СРЕД1БИХ ШКОЛА 921 7. Ботаника. Предавала се по ботаници Покорновој, превод од г. Ј. Пецића. У допуну биљне анатомије, наставник је диктирао неколико табака. „Шрајберове слике" припомогле су изучавању биља. Једном су деца ишла у ботанизирање ради упознавања и класиФикације биља. За боље и зрелије изучавање ботанике потребан јз заводу „хербаријум" , кога многи заводи давно имају и ако се не варам, г. Панчић је вољан да се радо попуни та празнина заводима, само ако предходи наређење надлежних. Предмет је свршен по програму 19. Фебруара. 8. Зоологија. Предавала се по књизи г. К. Црногорца. Како је овај учебник далеко изосгао у научној сувремености, то је наставник у оскудици бољег ауктора за средњу наставу иринуђен био попунити празнину атласима, које је имао при руци. Предмет је свршен 21. Фебруара. 9. Физика је диктирана у оскудици добро израђене, популарне књиге за средњу наставу. 10. Хемија. У оскудици израђена учебника, диктирана је но вољи г. наставника. Овршена је 4. Априла. Настава је у опште механичка и ништавна, због оскудице апарата и реагенаса; јер се бубањем голих, сувопарних правила без очигледности не да постићи зрелост у науци. 11. Минералогија. Предавала се по књизи Покорнога, од г. Ј. Пецића. Овршена је по програму 10. Фебруара. И ако су овај предмет деца учила у првом разреду, опет се није приметила никаква збиљска научна вредност, којом би се констатовала очигледна настава. Бубањем сувопарних правила и показивањем репрезентаната минералних без анализе, не може се правдати суштина науке, која би требала да је приметна у овом разреду, пошто су деца одрасла и предмет по ново учен. 12. Математика (рачун, алгебра и геометрија), коју потписани предаје у сва четири разреда, свршена је по програму: у I и II р. крајем Јануара, у III р. 18. Марта и у IV р. 15. Априла. У погледу наставе не могу ништа рећи, јер се тиче личности, која овај извештај подноси. 13. Геометријско цргање предавато је: у I, II и III р. по књизи г. Ј. Дерока. Настава је у опште с погледом на тешкоћу предмета и неправи116