Просветни гласник

957

и IV део" од Ст. Новаковића. А за читање и анадизу употребљавана је за I разред Читанка I део од Ст. Новаковића, но како ове није било довољно у овој години, то се је наставник сдужио у том књигозв „Приноветке из старог и новог завета" од Ђ. Даничића; а у II и III разреду употребљаване су Читанке II и III део од Св. Вуловића. Предавања из српског језика у I и II разреду свршио је насгавник крајем месеца Маја а у III разреду око 10. Јуна, а после је понављао теже партије. Писмене задаће давао је наетавник 1—2 недељно, и то у последњим месецима школске године. Задаци су исправљани у школи од појединих ученика на табли, или их је сам наставник на часу објашњавао. Учење српског језика имало је овде великих тешкоћа из узрока, што ученици са врло мало спреме у српском језику долазе из основне школе у гимназију. Ово пак долази ио свој прилици од туд што се у овоме крају врдо покварено срнски говори, па како је ученик више у кругу Фамилије и мештана, него школе, то он ван школе готово поквари све оно у чему се преко дана у школи утврдио у свом нравом матерњем језику. А и по неки родитељи навалице исмејавају своју децу ако не говоре као и они — врањански — те деца, да би избегда посмевку, принуђена су, да се код куће служе местним говором. Па и по неки учитељи заслужују прекора на овом месту, што не обраћају довољно пажње при школском раду на чисто српски говор, већ се задовољавају кад дете изговори лекцију на изусг, а погрешке при том учињене у језику слабо исправљају, а неки их богме и не умеју поправити, што се мора сажаљевати. Приметило се да и по неки ревизор не поклања довољно пажње овом врло важном задатку српске школе, те често допушта да дете одговара својим наречјем на постављено питање, што не би смело никако да буде. Да је ово за осуду, мислим да ми неће нико спорити. Да би се кодико толико доскочило овој незгоди, дотични је насгавник што више времена проводио читањем и објашњавањем појединих речи са терминолошке и аналитичне стране и тражио да ученици што више причају, поправљајући их при том да се

што чистије српски изражавају. Ово би, мислим, требало да чине и сви наставници основних школа што је год могуће више у овим крајевима, јер само мали број ђака долазп у гимназију, а много већи разилази се из основне школе на занате са готово никаквим познавањем свог нравог матерњег језика, 11и ако је пробавио неколико година у српској школи. Ово је врло важна тачка за подизање и развиће српске државе и мишљења сам да би јој за то требало много више пажње поклонити по свима југоисточним крајевима Србије. Више него до сад. У ове би крајеве требадо шиљати најбоље учитељске снаге, јер су оне овамо много нужније него Веограду, Шапцу и сличним местима у Србији, па ма им се и какав додатак дао, само да овамо дођу. 3. Немачки језик до половине Октобра није био заступљеи када га је нарочито постављени наставник отпочео предавати. У I разреду до подовине Децембра (због неуредности књижара) ђаци нису имали „Немачки ! буквар", а за то време наставник их је упознао са рукописним писменима, за тим диктирао им је речи и омање реченице, што су ученици доносили начисто исписано као задатке, одакле су и читали. У истоме разреду била је и та тешкоћа, што више од подовине ученика нису имали I део немачке граматике по Трауту, те им је наставник морао и то диктирати у колико се тражи по насгавном програму за I разред. „Кад сам им отпочео предавати немачку граматику — вели наставник — опазио сам одмах, чим сам почео исгу доводити у сравњење е нашом, да ђаци тог разреда сдабо знају српску граматику", што јако отежава изучавање стране граматике. У II и III разреду биле су ђацима ручне књиге I, II и III део немачке граматике по Трауту. У оба разреда диктирано је 5—6 табака према насгавном програму, као допуна ручним књигама. Прописани програм за овај предмет сврпшо је наставник у сва три разреда до половине Маја месеца, а после је понављао. Писмени задаци у сва три разреда давати су 1—2 недељно, а поправљао их је наставник код куће иди ученици у школи. I. Географију су предавада два наставника, један у I и III а други у II разреду.