Просветни гласник

956

Осим тога обично су те лекарске сведоџбе тако неодређене, да они ученици, који их подносе, и ако су заиста боловали, могли су онет норед оних дана правог боловања, још тушта непотребних изостанака начинити, па их све оном једном сведоџбом пзвинити. Тако су све оне лекарске сведоџбе, у којима се не каже од којег је и до којег је дана ученик боловао, него где обично стоји: „у току зиме," „последња два месеца," „често болује" и т. д. Кад је говор о великој лакоћи, којом по неки лекари издају ученицима лекарске сведоџбе, не могу пропустити а да не споменем и велику лакоћу, којом многе општине издају уверења о сиротном стању. На основу таких уверења мора више нута про®есорски савет дати државно благодејање ученицима, за које се извесно зна, да нису онако сиротна стања као што општинска власт уверава. Тиме се очевидна неправда чини ученицима заиста сиромашним, јер због тога они добију много мање благодејања, него што би добили, кад се то не би морало распоредити и на оне ученике, који су само по општинском уверењу, а не у ствари, сиромашни. Општинским уверењима и лекарским сведоџбама школска власт мора веровати, јер иначе у чему би био критеријум истинитоети таких исправа, ако би провесорски савет морао о свакој решавати, да ли јој треба веровати или је треба одбацити? Како се прилично множи број таких уверења и сведоџаба, о којима је школска власт уверена, да не одговарају истини, извесно је да их још више мора бити исто тако неистинитих, а о којима школска власт то није могла сазнати. Отуда јасно следује, да многи ученици често изостају с тога, што врло лако могу доћи до таких извињења. Осим тога има доста случајева, да сами родитељи или старатељи, или газде, код којих ученици послужују, извињују ученичке изостанке, и ако знају да су без довољна разлога изосгали од школе, или су их сами задржали због каквих домаћих услуга. Свему томе кад се још дода тешкоћа и множина рада, за који неке газде присвајају себи од ученика, који их послужују и последњи тренутак њихова слободна времена, па удаљеност станова, па и многе друге сличне невоље, онда ће се моћи разу-

мети, од куда долази то, да ученици много изостају од школских часова. Закључујем, господине министре, овај извештај с молбом, да изволите порадити на отклонењу свих наведених неприлика, у којима се наша школа находи, ако будете са мном делили мишљење, да сам добро погодио главне узроке због којих ова гимназија без своје кривице није постигла ове шк. године своју сврху у оној мери, у којој то треба. захтевати од овакога завода. Бр. 593. 29. Септембра 1883. г. Београд. Директор београдске гимназије,

XVI ВРАЊСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ Част ми је поднети господину кинистру годишњи извештај о стању и раду врањске ниже гимназије за школску 1882—83. годину. 1. Наука хриш&анска предавата је по прописаном наставном програму и по ручним књигама „Приповетке старог и новог завета" од ТЈ. Даничића и „Црквено богословље." Но ова последња књига написана је рогобатним језиком и за то би је требало што пре другом бољом књигом заменити. Предавања из овог предмета свршена су у I и II разреду у Мају, а у III око половине Априла. 2. Сриски језик предавао је један наставник у сва три разреда по прописаном насгавном програму, оступајући по негде од плана у истоме изложеног. „Ово одступање чинио сам — вели наставник — за то, што за сад нема књига према програму и његовом плану удешених, те ко би се држао са свим тачно садашњег програма и његовог плана, морао би диктандо предавати српски језик у сва три разреда, а нарочито у I разреду, што би за ученике овог разреда одвећ тешко било, а можда и велики труд без задовољавајућег успеха." Као ручна књига послужила је ученицима у сва три разреда „Граматика српског језика I, II, III