Просветни гласник

962 УРОЂЕНОСТ ИЛИ МОЋ НАСДЕЂА

или да их примени на општи развитак и разјасни законе наиредовања. Сматрало се више као Физиолошка реткост кака, и ако местимице опет код поједииих писаца провирује јасио увиђање њене суштине и важности. Тако су и А. Нот и Глидон у њпном сдавном делу о типовима људским готово јасно изрекди , да цело културноисторнско развиће народа постоји , не на следовању некој као свесној цељи, пи на укрштању и спајању неких спољних стања, но чисто на паслеђивању или нреношењу и урођених и задобијених инстиката или несвесних нагона илп душевних навика с генерације на генерацију. Али највише је пажње принукла на семоћ наслеђа у медицини. Преношење разних болестн и склоности к њима с родитеља на децу и с једне генерације на другу натурало је људима и на силу ово гштање и важност његову за практичан живот људски. И пре но што се и сазнао велики значај наслеђа, познавали су лекари један цео низ болести или склоности к њпма, или природних недостатака који су ималету способност, да се с родитеља на децу или унучиће пренесу, и да се стално кроз читаве генерације јављају. И ово је одиста једна најтамнија глава историје човечанске — глава што нодсећа на стару страшну теорију о »греху праотачаскоме или урођеноме." Јер као и код „праотачаскога" тако и овде стоје и нојединцн и читаве породице по неке као нод неким проклетством, које их несрећнике, са сном снагом и иеизбежно баца у болест, болове и невољу , па и у саму смрт, и то тако, да појединци често одмах по рођењу и то без икаке своје кривице, подлежу својој грозној субдини. Далеко би нас одвело, кад би смо хтели наводити све болести и склоности књима, за које су лекари приметили да се рођењем нреносе. Да сиоменемо само неколико најважнијих: јектика, ш1>рофуле, костобоља, сифилис , рак, хемоФИлија или крвоточина, падавица, хистерија , нериодична главобоља, склоност капљи, гојазности или мршавости, кроничним кожним, јетрнннм и нерваним болестима, болести зубне, кретенизам и блесавост, глувоћа и немило, албинизам, све могуће болести очне, као: да се навуче бело на очи , разрокост, слепило према бојама. (далтонизам), слеиило ноћно, кратковидост итд. Даље, урођене поједине особитости, као брадакице, зечија усна, здепасте ноге итд. Међу особииама телесним, које се наслеђењем преносе да споменемо особито склоност к дугом и кратком веку, склоност, која је већ н у обичном животу толико нозната, да се поједине нородице називљу дуговечне и кратковечне, те да већ и разна осигуравајућа друштва, сва без изузетка, воде рачуна о томе, колико су чији родитељи и браћа живели.

Даље лекари су знали, да поред овога телеснога наслеђивања ностоји тако исто и душевно. Душевпе болести или лудило , склоности к меланхолији или хипохондрпјц , самоубиству, злочинству, пијанетву, картању, итд. све су наследне у великој мери. А новија испитивања су иоказала, да су на жалост ове несрећне склоности к душевним болестима још млого јаче н од оних телесних, те да многе несрећне породице, које су заражене овим болестима , не могу да их се отресу, него им неизбежно подлежу. Врло интересантна посматрања чинили су Лука, Пиори, Ескирол, Седвик, Модли н други. Рашћење лудница показало је, да је, по свима, половина или барем трећина опих, којима су родитељи или прародитељи душевно болесни били. Из једпога извештаја владе Француске 1861. види се, да .је од 1000 болесника, који су примљени у луднице , 264 мушкнх и 266 женских било наследило ову болест од родитеља. Од 264 човека 128 нх је било наследило од оца, 110 од мајке и 26 од оца и мајке. Од 266 женскнња 100 их је било наследило од оца, 130 од мајке а 36 и од оца и од мајке. У лудници херцештва Хесена било је 1878. године 713 болесника , и од њих је равно 259 било наследило од родитеља. Извештај ерланшке луднице за 1876. иоказује, да је наследност узрок код 32 од сто мушких и код 42 од сто жепских. Од 93 случаја душевних болести, које је Трела нмао да испитује, 43 су била од наслеђа, а код Модеслија од 50 случајева 16. Др. Мертен у једном делу о наслеђивању болести вели, да се може узети, да код свих болести душевних најмање треКина их је наслеђена од родитеља н. особито од мајке, и да се више на ћери нреносе. Он нам казује, да и од деде и бабе исте болести прелазе на унуке, ако се на оцу и мајци и не покажу. Др. Ескирол лекар од лудница вели , да је аоловина свих душевиих болестн наслеђена, а славни Моро де Тур каже чак девет десетина ! Жинтра нрича нам један случај, који је он посматрао, гдејеједан душевно болестан отац нмао све синове здраве и то врло даровите, којп су и високе положаје у државној служби имали. Али сва деца овнх његових синова око двадесете године полудела су. Таке исте случајеве причају и Обанел и Торе. Лекарима, којима је наслеђпвање телесних болести већ било познато, није ни ово наслеђивање душевних ни мало изгледало чудновато, пошто су онп разбољевања душевна сматрали као разбољевања разних партија можданих. Па и велика готовост или лакост, с којом се ове болести наелеђују, није их ни мало чудила, пошто су знали, како је маса мождана Фина и осетљива, а средсреда је свих утицаја и утисака СПОЉН/.