Просветни гласник

урођеносг или моћ насдеба

963

И о сампм закопима, ио којима се ово наслеђивање ирши, ималп су већ нека извссна знаља, и ако су они у осгалом и дан дањи мало иозпати. Тако су, на пример, знали за латентну пли утајану наслеђеност, где сецеле геперацпје, било у правој бпло у побочној линији, прескоче, па се тек у следећима појаве, као у ономе горњем случају што га Жчнтра наводи, где се од оца иренело тек на унуке, а спнони му били здрави. Ту се дакле не наслеђују само болести од родптеља, него и прародитеља и даљних предака чак и у побочној лпнији. И то вреди ие само за поједине болестп иаследне, него и за цео склоп тела и поједипе делове његове, особита за боју у очпма, косу, глас, и т. д. Како је често, да деца с целим ликом својим впше личе па претке своје и прародитеље него на родптеље, и да се известан тип ФамалиЈарни врло често чак у далеком потомству опет појавп! Др. Шпехт иозпавао је једну бабу од 94 године, која је имала 17 деце. Ни једно од њих није личало па мајку. (Она је имала нлаву косу, младеж на лпцу и шушкала је кад је изговарала с). Сва су се турила на оца, који је био црномањаст п говорио чпсто. И на многим унуцима не беше зи трага од овпх особина бабипих. А у трећој генерацији родн се п једно мушко и једно женско, који су тачно имали све оне особине своје прабабе, т. ј. плаву косу, младеж и шушкање при изговору гласа с. Исто тако сваки зна, како мајка неке особине свога оца, које оиа, као женско, не може да има, пренесе на своје спнове или чак унуке ! Еаш у најповије доба публиковао је др. Хорнер из Цприха један случај, у коме је он кроз седам генерација пратио тако звани далтонизам, т. ј. слепило према неким бојама, и сваки нут само у спнова и сваки нут по једна генерација је нрескакана. Иста така посматрања чинио је и др. Паленштехер у Висбадену на слепплу ноћном. Овај чудни случај, где дотпчне особе због раслаб^ле осетљивости мрежице и живца видног не виде у ломрчини нншта, натао га је он у пет генерацн ја, и опег само у мушких, и то тако, да јс оиа особина увек прелазила с дедова на унуке. И код хемоФилнје, где су извесие особе изложене такоме идењу крви, да ири најмањем додиру она потече, и да се често ничим зауставити не може, дешавају се такође скокови, с једнога колена на треће. И овде се опазило, да се и ова особина чешће преноси на сипове него на ћери, а ћери, које су саме потпуно здраве биле, нренесу је на своје синове, баш кад су и за сасвим здраве мужеве удате. Карактеристично је. да оне много рађају пошго сви оваки болесници раније умиру, па би се ова склоност пре и угасила. Најгрозније се ово јавља, ако је жена крвоточна. Сличне примере о овоме скок-

поме наслеђивању казује нам наука о болестима у обилној мери. А највећи ступањ од овога латентног или скбкног наслеђивања јесте тако звапи атавизам (од а^ауиз, предак), где се пе само једна него иљаде генерација и силни векош! нрескоче. И ово је одиста једна од најчудннјих и до сада још иеобјашњених појава природнпх, за које се данас зна. Овде су нам пепознати иатолошкп иримери, где се болести каке после тако д-уга времена опет поново јављају, и ако је врло лако могуће да пх пма. Али, у толико су нам познатијп и интересантнији физиолошки примери. Све сорте питомога голуба произлазе у крајњој липпји од дивљега СоШтћа Цу1а, који се одликује плавим крилима с црпим пругама. И чудно, да све нрсте домаћих голубова, ма колпко да пх има, све понављају ове псте особпне и задржавају их у главпоме још н дан дањи. Магарац чссто добије ноге пругаве- То је особина, коју има његов праотац абисинскп или онај праотац зебрасти од кога паш магарац произлазп. И наше мачке пмају склоност да буду пругасте, и то је атавистично или цовратно из далека. Још је интересантнији случај, који се код коња чешће јавља. Често се ождреби ждребе, које-место једие копите има три кошггаста прста или једну копиту у среди с два мала ирста са стране десно и лево, а то је особина праоца коњског хииариона, који је живео још у терцијерпо доба. И оне пруге на леђима, на груднма и ногама, све то подсећа на ону нрастару Фирму од које данашњи коњп нроизлазе. Тако се исто у тица у ембрпоналном или зачетничком стању налазе трагови од зуби, што је особина њиних далеких предака водоземаца или тица из доба Јуре„ И код нашега питомога воћа. које је далеко отишло у своме усавршавању од своје првобитпе Форме, показује се склоност да се, чим престане наша нега, врати у првобитни облнк, а то је опет атавистично наслеђе. И на нама људима има трагова овога атавистичкога наслеђа. Мишићи на снољњем уву, она кожица у оку до носа, међувилична кост у лобањи, наличност детиња у лицу на жнвотиње, реп, сисе у човека и длака ио целоме телу, склоност за већи број прстију и т. д. то су све белеге, које мп из најдавнијих времена, још из животињскога стања, носимо са собом н препосимо наслеђем све даље на свој род. Све ово, и много друго које шта, што ми овде не можемо номињати, показује грдну и чудну моћ наслеђа или урођености. која тежи, да прво нреноси све примљене и наслеђене особине од родитеља, а друго, да све утицаје споља куни, спаја са старима и учвршћуЈе, на и њих преноси и нредаје нотомству. Хекел за то врло згодно разлнкује конзервативно наслеђе или оно што чува, н ирогре121 *