Просветни гласник

970

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ПЗ ОПШТЕ НСТОРИЈЕ

вегатачких послова с родитеља који су у томе иослу одрасли. Госпођа Ани Безан из Лондона доставила нам је, да се прпметило, да у ,|едноме месту у Енглеско .ј, где има много Фабрика за предеље и ткање памука, деда ових радника за иоловину времена ире

науче овај посао. него деца других људи, (н. ир. рудара, земљорадника итд.) Она нмају, као што се тамо каже, известап нагон илп дар за то. Слично томе налази се и по другмм струкама и занимањима ЉуДСКИМ. ( свршиће се)

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (по р.. јЗ.

2. А л а ј > и к 1. Римски дар Теодосије лежао је на самртној постељи. Пре него што ће умрети цодели он своје велико царство на своја два млада сина Хонорија и Аркадија. Првоме је дао западно римско царство, са столицом у Константинопољу. Отари цар знао је да су му синови мла.ди и да не умеју уцрављати својом државом. С тога Хонорију постави за помоћника (првог министра) војводу Стилшона , а Аркадију војводу Руфина. То је било 395. године по Христу. Отиликон је био порекдом Вандал, и био је од незнатне породиде. Вио је врло даровит човек тако, да је својом вредноћом и вештином постао гдавни војсковођа у римској војсци. Сад је постао прави и неограничени господар у западној римској царевини, јер младом Хонорију било је тек једанаест година. Руа>ин, први министар Аркадијев, био је пореклом Гад. Он је удагивањем задобио ведико поверење цара Теодосија. Оба ова прва министра младих царевића нису ниптта друго жедеда, него да могу сами по својој вољи управљати царевином. Они су један другог мрзеди од свег срца, и жељно су грабили сваку прилику, где би један другом нашкодити могли. Војске које су служиле за обрану оба царства, биле су већином од Немаца; гдавни заповедници били су такође Немци. Тек што је умр'о цар Теодосије, а римска западна царевина беше већ у опасности од непријатеља. На оружје устадоше Готи под својим ратоборним и вегатим вођом Алариком. Пре тога он је служио код Теодоеија, па му је бидо страшно криво, што

13 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Р РУВЕ-У) вак) му се заслуге нису уважиде, и што није постао гдавнм заповедник војске. 0 тога је оставио римску службу па је отишао у свој народ. Тамо је искупио сва готска племена, која су му се закдеда на верност. Уз готску војску придружи се неки број Хуна, Алана и Сармата, те тако она постаде много јача. Како се Дунав био јако замрзао, послужио им је као добар мост, преко кога су продрли у јужне земље и све их опустиди. Адарик одведе своју војску преко Македоније и Тесалије у Грчку, те и ову лепу земљу опљачка. Нигде нико не смеде му изаћи на сусрет и где се појавила готска војска, римске трупе бегале су испред ње. Атина, Аргос, Шпарта и Коринт предадоше се; земља беше опљачкана, а старо и младо у ропство одведено. Кад је Стиликон видео да су варвари заузеди најлепше обдасти источног царства, држао је да му је дужност, да сам изађе на сусрет сили, и да освети увређену част царства. Он хитно наоружа Флоту у пристаништу Равене и отплови у Грчку. На обали Коринта изађе на суво и похита са својом војском непријатељима на сусрет. У Аркадији догодила се крвава битка, — и Стиликон је победио. Готи су се разбегли, и Стиликон их је гонио. Том приликом могао их је са свим истребити, алн он изгуби време бавећи се по грчким варошима у позориштима и на светковинама. Тако су се могли растурени Готи опет сакупити, а Отиликон врати се у Итадију не предузимајући даље ништа. РуФин је завидео срећи Стиликона, па с тога се Стидикон одмах и повратио натраг. У место да му заблагодари на одбрани, он наговори сдабог цара Арка,дија, те објави да је Отиликон напао на ње-