Просветни гласник

976

ПРИПОВЕТКЕ НЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

на другу страну: ако хоћеш ти десно , ја ћу лево ; ако ћеш ти 1ево, ја ћу на деспо. Аврам је био старији. па је могао први бирати и пзабратн лепши и жупнији предео , а Л.оту заповедити, да иде на другу страну. Али, ио доброти свога срца, он није хтео то урадити, већ допушта своме синовцу као млађем, да он први бира месго. Овакове поступке ми обично зовемо „великодушношћу." Аврам је у више прилика показао своје великодушност. Л.оту се допадне лепа долина око реке Јордана. Тамоје расла прекрасна трава, која је нужна за пашу оваца. Л.от оде тамо , и насели се у једној варошн, која се звала Содом. Цареви Содома и Гомора војеваху с другим царевима, на су билн нобеђени н заробљени. У то ропство падие и Лот с целом својом нородицом и имањем. Аврам дочује за то. Он је имао врло много робова, а имао је и своје савезнике с којима је уречио , да у случају нужде и каког нанада непријатељског помажу Један другом. Аврам наоружа своје робове, а позове у иомоћ и своје савезнике, удари на оне цареве који беху заробили Л.ота и Содомљапе, нобеди их и ослободи свога синовца са целим имањем. Кад се Аврам вратио, њему изиђе на сусрет цар Салимски, прави божији свештеиик Мелкиседек, и благослови га. Аврам му да десети део онога плена што беше упљачкао од непријатеља. Сви заробљени Содомљани , а и њпхово пмање нрипадало је Авраму. Цар содомски замоли га да му отпусти људе, а имање да задржп за се. Но Аврам и у овој нрилпци показа се великодушан. Ои задржа за се само онолико, колико су потрошили његови робови док су војевали; један део д& својим савезницима, који им је по праву припадао , а све остало врати Содомљанима. Вог обећава Авраму да ће се Спаситељ родити из његовог пдемена • Као знак, да ће се божије обећање испунити , и да ће се Сиаситељ из потомства Аврамовог родити, Бог мења у неколико имена Авраму и његовој жељи. Досле се Аврам звао „Аврам", а жена његова „Сара." Сад пак, Аврам се назове — „Авраам", што значи *отац големог народа", а Сара,, ночне се звати „Сарра", — што значи — „госаођа множине." Обећање божије, које је дато Аврааму и другим патријарима, зове се још и „ Завет ." Па за. то и цело приповедање о делима божијим до рођења Сиаситеља зове се „стари завет ", а иосле рођења Спаситељеиог ~ Ћ нови завет. и

Вог се јавља Аврааму у лицу три путника Мало пре споменуто је, како је тешко било путовати у старо доба. Сваки је иамтио какве се незгоде дешавају у путу. Па за то, кад се човек на једном месту настани , и види каквог путника , он га врло радо прнми у спој дом, и оним, што му је Б .г дао, угости га. Леп и искрен дочек онпх, који пам у госте дођу, зове се , гостоиримство ." Зна се, да су чак и незнабошци били гостољубиви. На иример , Грци не само да су се старали да свога госта најлеише дочекају, већ су га при поласку н даривали. Само се по себн разуме, да је Авраам, као добар и побожан човек, у овој врлини све људе надмашао. Најмилије место у земљи Ханаапској бешеза Авраама тдко звани велнки грм „маврикиски Седећи на иратима свога чадора, он погледаше то на једну, то па другу страну, и кад би вндео каквог путника, одмах би га позвао к себи у госте. Једном угледа он три путника. Ово не беху обични путници људи, већ сам Бог и с њиме два анђела. Авраам ово није зпао; али ииак изађе овим путницима на сусрет, ноклони им се до земље, па их замоли да сврате у његов скромни чадор. У то време није било раскошнпх гозба као данас, пити су људи умели готовити укусна јела. Кад су когпутника хтели леио дочекати, они су му обично ирали поге, давали му за јело свеж хлебац и месо, и то од најбољег телета, које се морало онда заклати кад какав гост у кућу дође. П Авраам је овако урадио: оира ноге гостима, донесе свежег хлеба, меса, сира и млека. Кад су нутници ручали, тада је Бог казао Аврааму, да ће му жена родити сина. У то време жене нису седеле с гостима, јер је такан обичај био. Но Сарра не беше далеко од гостију, па .је ласно могла чути шта су они гонорили. Аврааму је тада могло бити око сто година , а Сарри — скоро деведесет. У таким дубоким годинама обично се не рађају деца. Па за то Сарри чисто изгледаше смешно, кад чу, да ће роднти сина. Путници не чуше кад се Сарра насмејала; но Бог све зна, види и чује. Па за то он и рече Сарри: „Зашто се смејеш? Зар има штогод немогуће за Бога?" За усиомену, што се Сарра насмејала, њеном сину, ког је доцније родила, наденуто је име — Исаак, а то ће рећи на српскоме језику — осмејак. После ручка, Авраам пође да исирати госте. Они пођоше оним путем, који је водио градовима - СодомуиГомору. Становници ове две вароши беху неома непоштени и иокварени људи. Тада Бог рече Аврааму да је намеран сасвим да поништи ове две вароши. Тек сад Авраам разуме, какви су ови путници. Он