Просветни гласник

975

гдасове, рукама н другим деловима тела опажа зиму, врућину, бол и т. д. Знање, којеседобија преко овнх иет чула, обично се зове — оиит. 0 Богу нншта се не може дознати опнтом, јерје он невидљнв и недоступан нашим чулима. Те ио томе, људи су у то време могли знатн о њему само из приповедака. Но приповетке пије ласно запамтити. Дешавало се, да су људи, који су приповедали о Богу, многе стварн заборављали, па друге дотурали. Најносле је дошло до тога, да готово сви људи нису знали праве истине о Богу. Они су опажали да има Бога. Јер, кад га не би било, то откуда би постало све ово што на свету вндимо." Али они нису знали да је Бог бесконачан, ц да је невидљим. Оно, што је за људе било корисно, то су и волели, аодонога, што им је чинило штету, бојали су се. На пример, они су виделн да сунце својом светлошћу загрева земљу, па услед те светлости и тонлоте, роде на њиви пшеница и други плодови. За то су и волели сунце. Но ова љубав к сунцу, код некнх људп тако је била велика, да су дошли на ту мисао, да је супце Бог. За то и почеше да се моле: сунцу, месецу и звездама. Но дешава се, да по кад-што сунце н месец не сија. Тада се светли ватра, а и она греје; па за то људи почеше и њу обожавати. Вавидонци молили су се сунцу, месецу и звездама, а Персијанци — ватри. Код Индијанаца ноштоваше се вода, ваздух и земља као богови. Египћанима за земљорадњу био је од велике корнсти во, а од велике штете крокодил. За то ночеше и вола и крокодила обожавати. Осем тога, почеше се молити и још неким животињама, које су биле или веома корисне, илн веома штетне н опасне. Таким начином, дођоше људи на ту мисао, да има веома много богова. Грцн и други народи мишљаху, да су богови налик на људе, па чак да они могу и пити и јести, н као и осталп људи женити се. Један је бог код њих владао пебом, и звао се Зевс (ЈупитерЧ; други се звао Пеитун, и он је унрављао водом, трећи — Аиолон био је бог сунца. Најзад, људи почеше веровати у тако мпого богова, да је скоро свакн поточић, свака шумица имала свог засебног бога. Ови богови обично су грађени од мрамора, дрвета, и других ствари. Овакове слике зову се идоли, а они људи који се тим сликама моле зову се незнабошцн или идолопоклоници. | Скоро сви људи постадоше идолопоклоннци. Пра^ ј вог и пстннског Бога знали су само неки потомцн 1 Симови. Један од тих потомака Симових зваше се Аврам; он једнпи зиадијаше за правог Бога, и беше веома поштен и скроман. Отац његов Тара беше идолопоклоник. А в р а м Бог је видео да је Авраму веома тешко живети међу идолопоклоницнма. Јер, кад се коме деси да да живи међу рђавим људима , они му могу ма што рђаво урадити, — а главно је и сам се може нечему рђавом научити. Па за то се свагда треба чувати рђавог друштва и рђавих људи. Бог заповеди Авраму, да се исели из те земље у којој живи, и да се насели у земљц ханаанској. Ово се није могло ласно учинити. Јер је Аврам волео своје рођ-дке , па му је било тешко с њима се растати. Осем тога, у оно време беше заметно и опасно селити се из једне земље у другу. Заметно је било за то, што је Аврам пмао веома много стоке , па је тешко било сачувати је у путовању. Опасно је било за то, што су други људи могли напасти на Аврама, отети му сву марву, па и њега самог убити. У данашње време, човек слободно може нутовати, јер има закон, којн строго забрањује отимати туђе имање и убијати ма кога. ! Они који се овом закону не покоравају и не слушају га, бивају строго кажњени. Но у то време не беше таких закоиа. Аврам је тако волео и поштовао Бога , да га је сместа нослушао, и одмах се кренуо у земљу Ханаанску. С њиме пође и ње10в синовад Лот, па и отац му Тара. Но како Тара беше идолоноклоник, Бог не допусти да он уђе у земљу ханаанску, на да п тамо унесе идолопоклонство, већ по његовој наредби, старац умре у НЈту. За оваку послушност, каку показа Аврам према Богу, доби обећање од Бога, да ће од н.ега велики п многобројан народ процзићи, и да ће се од његовог потомства родити спаситељ света. Авраму је Бог обећао , да ће земљу ханаанску дати у наслеђе његовом нотомству. За то се ова земља зове и „ обеИана земља." Ово обећање неколико је пута Бог понављао. Аврам имадијаше много стоке, а тако пето и његов синовац Лот. Овце су чували чобани, а беше их много и у Аврама и у Лота. Чобани Лотови почеше се свађати са чобанима Аврамовнм. Кад Аврам дочује за то, он ће рећи своме синовцу: — Да не би било свађе, боље ће бити да се поделимо. Избери место које ти .је драго, ја ћу отићн