Просветни гласник

годигањи извештаји старешина средњих школа

Свега је било 11 казни, 2 саветске, 4 директорове и 5 разредног старешине. У IV. кажњена су 3 ученика — двојида но један нут и један два нут. Све су казне разреднога старешине. У V. кажњена су четворида •— један један нут, један два иут а двојида по три пута. Казни су 2 од савета, 3 од директора и 4 од разредног старешине. У VI. р. кажњено је 13 ученика са 18 казни, од Е0Ј1.Х су 4 саветске, 6 директорових а остале разреднога старешине. Од 13 ученика 9 је кажњено по један пут, двојида но два пута и двојида по три пута. На послетку у VII. р. кажњена су 2 ученика са 4 казне и то један један пут а један три пут. Казне су 1 од савета, 2 од директора и 1 од разредног старешпне. 5. Према овоме, што сам напред навео, види се, да се најбољи успех постигао у I., за тим у III. и II. разреду а најлошији у VI. За 1пто је тако, види се из њиховог неуредног иосећавања школе. Но и норед овога има још општих сметња бољем напретку. Најважније су у томе што сеовај завод још није иопунио довољним бројем наставника. Држим да. би се веома макла напред настава, кад би школа добила. још једног наставника за математику и једног за природне науке и кад би се геометријско цртање узело од учитеља цртања и краснописа. Поред тога на школу има лош утицај и то, што се никад до сад нису у своје време отпочела предавања из свију предмета., него су редовно остајали често веома важни за дуго без наставника. Ово учини да ученици, не ушавши одмах у ночетку школске године свом снагом у посао, брзо малакшу и попусте јако. Поред овога оваје школа имала злу судбину, да су у последње разреде долазили из других завода ученици, који траже где ће лакше проћи. 6. Сами наставници вршили су уредно своју дужност. Кез преке потребе није нико изостајао од школе,

7. Наставници су предавали предмете по програмима, који су прописани. Предмети су свршени овим редом: српски језик, и хришћанска наука у I. р. у Јануару; српски језик, земљопис и хришћанска наука у II. и IV. у Фебруару; латински у V., немачки у VII. и земљопис у I. месеца Марта; литература, латински, Француски, историја општа, геологија и алгебра. у VII, стари словенски и Француски у V, немачки у I, V и VI, земљоиис у III. и IV., српска историја у III, ботаника у II., хемија у V., аритметика у II и алгебра у IV. у Априлу; све остало завршено је у Мају. Но има неколико предмета који се никако нису могли довршити. Тако из познавања. човека није предавано о органима за дисање, о гласу, говору и крвотоку; из зоологије иоследња. два кола; из биологије у VI. о постанку и развитку организма, а у VII. пето, шесто и седмо коло; из антропологије и дијететике није све довршено; из алгебре у VI. остали су верижни разломци, неодређене једначине и појам о функцијама; из геометрије у VII. сверна тригонометрија п осиови равне аналитичне геометрије и на. послетку у IV. р. завршила су се нреда^вања из сриске историје првом владом Кнеза Милоша. Сви ови предмети, осим последњега, нису се могли довршити, јер су из њих доцније отпочела предавања, а овај последњи с тога што наставни програм много изискује а број часова је мали. Геометријско цртање није довршено због болести наставника. Извршењу ирограма као и самоме успеху смета што се нису могла попунити празна наставничка места одмах у почетку шк. године. 8. При предавањима ученици су се служили штампаним књигама, које су прописане за гимназије. Писање се избегавало где је год било могуће. Но да бн се могли извршити програми, морало се негде и бетеж.ити а негде и писати, иначе се не би могли потпуно извршити. Тако све се нисало из литерарних облика., немачке и француске синтаксе, српске историје у III. и у IV. све до четврте иериоде, литературе у VI., из биологије цео увод, из геологије по Хохштетеру а из Хемије у V, цо Роско-у. Још су ученици