Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

стању налазе шкоде у овом округу; коЈе би ваљало као иосве неудесне и штетне за децу затворити, а које оиет проширити, те да за време послуже намењеној цељи. Да не бих параФразирао оно, што је мој иретходник у свом извештају наноменуо, ја ћу у засебном прегледу под */. у кратко навести, које би школе према прошлогоди шњем премеру ваљало затворити, а које опет )ИТИ. ојећи на земљишту наших потреба и при,гоЈ&, ја сам вазда застуиао ту мисао, да се број школа у Србији ограничи на што мању циФру, али добрих и у свему снабдевених, које би инак могле примити исти број ђака. На што је ова децентрализација и гомилање школа из дана у дан, кад су многе ошптине слабе и нису кадре да издржавају школу, чиме се само отежава рад и задаје излишна преписка са Министарством. Ја држим, да би било боље за наше прилике, кад би срезови издржавали школе своје, и кад би се свуда у нашим основнии школама на селу увео заједнички живот. Много смета правилном раду у нашим сеоским школама, што деца не добијају уредно од својих родитеља потребе школске. Која су сиромашна — а таква чине скоро свуда већину — иа још ако су удаљена од школе, нринуђена су још из малена да се навикавају крађи. да подкрадају своје другове, а то утиче гатетпо на морал нејаке још деце. На више места наставници су ми се жалили, да су од својих новаца, морали утрошити на потребе ђачке, што им родитељи нису доцније хтели признати. Зарад образовања самих наставника, ја бих био тог мишљења, да Министарство снабде све школе са потребним бројем добрих и иоучних књига. Овако и на овај начин, многи од наставника, и при најбољој вољи за рад, немајући прилике да прате сувремену школску литературу, изгубе се и постану површни за неколико година. Наравно да од тога свега трпи оиет школа и омладина, која треба да пође напред у свом образовању. Но да пређем сада и на саму наставу у нашим основпим школама, имајући пред очима

ностојећи план и нацрт програма за предавање проиисаних предмета. Могу рећи упоредно, да је настава у школама овог округа рационалнија и сувременија, но у школама, које сам походио прошле годнне у београдском округу. Код бољих наставнпка, који су свеснн свог позива, који раде збиљски у школи, нашао сам, да су иотауно урадили онолико колико се тражи према програму, ма да су имали велики број ђака и поврх тога четири разреда. Лошији пак наставници, нису могли савладати програм, правдајући се, да су им деца иеуредно долазила у гаколу. Код њих сам нашао, да су се држали у нредавању више застарелог механизма, и понајвише књига и диктата. Који су иак то наставници, види се из квалиФикације, коју у прилогу под :: ирилажем. У опште примећује се у нашим школама, да се деца ретко навикавају на саморадњу и мшнљење, а нарочито из рачупа и познавања природе. Некако сви поготову наши наставници основних школа, где год сам долазио, слабо полажу па екскурзије, које су по мом мишљењу важније од свеколиког предавања у гаколи. У многим гаколама деца читају монотоно, изговарајући само поједине речи без разумевања. Не пази се ни у колико на интерпункцију, те отуда и читање је свуда механично и нелогично. Чланци из читанчице, махом се од речи до речи на памет и оним истим редом причају. У ГеограФији се слаба или никаква пажња ноклања изради карата, као што сам то нриметио и код цртања. Многи су само површно нредавали црт-тње по програму, нравдајући се тиме, да га и сами не знају. Са писањем далеко боље стоји. Гимнастици, као и певању, слаба се пажња ноклања у нашим школама. Што се тиче васпитног дела_, могу рећи, да је ова страна у наигам гаколама најмање заступљена. Деца су на ирвом месту у млађаном свом животу под утицајем околине, куће и прилика у којима се свакодневно крећу. Школа овака као гато је, пај.чање може на њих дејствовати, па ма у њој радили пајбољи педагози.