Просветни гласник

20

II ИЗВЕШТА Ј г. Драгољуба Јовановика, професора, о основним школама у округу крагујевачком (осим вароши Крагујевца) Према наређењу госиодина Министра просвете и црквених послова под ПБр. 3.722 од ове године, ја сам прегледао основне школе у округу крагујевачком (сем вароши Крагујевца), и по свршеном раду част ми је поднети свој извештај. Пре него што бих прешао па то, да говорим о стању наставе у школама, које сам походио, сматрам за дужност, да на првом месту уиознам господина Мииистра са приликама, у којима се паше основне или народпе школе у овом округу налазе. Ма да се новим законом о основним школама ншло на то, да се на првом месту ујамче услови за правилан и користан рад у школи; да се наставници поставе у положај. да одговоре ономе што се од аих данас тражи; — могу рећи, да је слаба вајда од свега тога у практици што се је желело, као и то, дајенајбоља воља законодавчева, која се огледа у самом закону, поготову омашена. Давно је речено, да су у заман и најбољи закопи, кад вршпоцп нису на свом месту, јер онда сва наређења законска бивају махом нроиграна. Као једна од пајвећих тешкрћа, коју су подносили наставници осповних школа до новог закопа, била је та, што су уписана деца у школу врло неуредно упућивана. Овим законом ишло се баш на то, да се поменута сметња отклони, те да се даде могућност учитељима, да могу озбиљно радити на свом тешком али и узвишеном послу. Та је мисао и руководила законодавца, те је установио и школске одборе, којима је у закону јасно обележио њихов делокруг. Но све још то није доста, кад се поменути закон о школама не врши као што треба, но се тражи начин свуда како да се наређења законска изиграју. По мом мишљењу, велика је погрегнка, што одбори школски не оверавају у књизи уписници, колико је ђака и за који разред унисаио, а то

би требалн да чине у почетку школске године. Сем тога, не настојавају, да се деца уредно упућују у школу, те отуда и данас налазе се у дневницима скоро сваке школе силни неоправдани изостанци, којима се наставници основних школа бране, што нису онолико урадили, колико су требали према одређеном програму. У многим школама, одбори изричу казни над родитељима за недолазак деце, али која вајда од тога кад се те казне не извршују. Ако једну школску општину чине више села, иа још из два среза или често и округа, онда се порађа међу њима сукоб о снабдевању школе нужним потребама. Председници школских одбора изричу казни над кметовима села, која су у заједници, али немају могућности у практици и да изврше њихове осуде. Полицајске власти не чине никакву пресију над кметовима, нити их упућују на вршење закона, правдајући се пред учитељима, да нису надлежни мешати се у ствари, које засецају у радњу школских одбора; јер одбори, веле, стоје у неносредном односу са Министарством. Такви узроци чине, те су, да не речем све, али на сигурно већипа школа остале у истом стању као и ире новог закона. И ако се но одавна дижу тужбе од појединих надзорника нткола, што су на више места у Србији школе у истој авлији са судницама, ипак и данас, у витпе села, тпколе су баш уза саму судницу. Држим да би једном крајње време било, да се препоручи општинама, да изместе суднице, и да оставе школу поштеђену од којекаквих рђавих утисака, који штетно утичу на морал јопт нејаке деце. Поред тога, што су учионицеу већини школа, које сам походио, тескобне и неподесне, тако исто и клупе ђачке не одговарају ни приближво пропису; па с тога би било желети да Министарство пропише: какве клупе требају да набаве ошнтине, од којих неке су приступиле и зидању нових школа, те да се ослободе деца мука, које су подносила досада у оваким посве неспретним седиштима. Пз извештаја прошлогодишњег надзорника, могло је Министарство уверити се, у каквом се