Просветни гласник

По члану 89 школскога закоиа, све ђалке неоправдане изостанке наставник је дужан да саопшти школском одбору на првој седници, која се састане, и школски одбор изриче казне дечијнм родитељима или стараоцима. Но често се дешава, да се шк. одбор не састане не само у току једног, већ и у току више месеци. И кад би одбор радио свакога месеца, држао састанке, и на њима решавао о неоправданим ђачким изостанцима, оиет би нанредак школе много трпео, јер роднтељи задржавају децу од школе, кад год им се прохте. За то, о тима изостанцима треба брже решавати, и свакога родитеља законом нринудити, да своје дете шиље уредно у школу. Да би се овпм честом неонравданом дечијем изостајању од школе сигурније стало иа нут, ја мислим да би била згодна ова мера: „Чимкоји ђак изостане од школе, а родитељ или старалац ннје јавио учитељу да је болестан. учитељ да то одма јави школском одбору, чији ће преседннк примити учитељеву доставу, нозвати ђачког родитеља и саслушати га. Ако на овом саслушању родитељ изосталог ђака изјави, да му је дете болесно, онда председник, опет одма, да о томе извести учитеља. У противном, ако т. ј. родитељ каже, даје својевољно задржао дете од школе, аредседник је дужан да одма сазове школски одбор па састанак, те да се таковом родитељу изрече заслужена казна, и ова, колико је год могу^е нре, и изврши." Да се помогне школи, да се помогне наставницима, једном речи, да се учини те да настава једном пође сигурнијим кораком напред, дошло се је, између осталога, и на ту мисао да се образује, при свакој школи, школски одбор, који ће бити у стању да више и боље уради за школу и њен напредак, него што јемогло једно лице, које нам је израније познато нод именом „школски старалац". Мисао ова била је врло добра и племенита, али се је том нриликом сигурно мислило још и то, да ће у ове одборе ући лица, која ће бити свесни својег позива, па да ће за то сваки члан таквога одбора и својски прионути, да се збиља најбрже и најбоље помогне школи. Али, на Жалост, ова- пос/1едња

мисао није се могла свуда да оствари; јер се при већини школа наилази на такав одбор, који нема нросто ни појма о својој задаћи, чији се само један а највише два члана знају да потпишу; или чије све чланове мора да нотпише надзорник или учитељ, па они по томе да се само „закрсте"; чији се чланови, заједно са преседником, искидаше дремајући, за време скоро целога испита, а та иста лица по свршеном испиту, на моја питања, не знају, ама баш ништа, да кажу шта су, у току целе године, у корист школе радили и урадили. Каквих лица има у овим одборима, ја ћу, куриозума ради а са сажаљењем, наиоменути, да сам с испита морао уклонити из учионице председника грљишког школскога одбора, иошто је за време самога испита начинио био цигару, док сам се ја пред таблом занимао са једнимђаком, и хтео је већ да ју запали и у школи да пуши. Овако стоји са члановима одборским, који су тако мало свесни свога положаја, а како опет раде чланови, који се осећају свеснији свога нозива, најбоље ће видети госнод. министар из иод Ж нриложенога преписа писма, које је један члан једнога шк. одбора писао нредседнику истога одбора. Одавде се лако да извести, да шк. одбори, бар за сада, не користе школи у оној мери, у којој би то требало да буде. Уз све поменуто долази, као природна но • следица, још и то, пгго многи председници неуредно позивају чланове на састанке. Примера ради наводим, да је одбор зајечарских основних школа, у току ове шк. год., имао до 1 Маја свега четири састанка. За то, да би се школски одбор, односно његов нредседник, припудио, да тачно и уредно врши своју дужност, мислим да би требало пронисати ово: 1) Свакога другог дана у месецу, да сеоскн школски одбор среској, а варошки окружној власти, подноси на преглед свој рад нрошлога месеца; 2) Ако власт, при прегледу поменутог рада. наиђе на небрижљивост, она немарљивца да ка4