Просветни гласник

ПЗВЕШТДЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИНА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

зни, а акта одборска да врати одбору, у времену, које се одреди. Напослетку, са разних узрока, мислим да би згодно било, кад би се члан 64. шк. закона изменио у овоме смислу; „Све казни, побројане у члану 63. изриче министар нросвете и црквених нослова, осим и т. д. до краја". - Ја се радујем, што могу да констатујем, да се, са малим изузетдима, учитељи озбиљно труде око свога и сувише тешкога носла. А била би и грехота и срамота, кад то они сада не би чинили, иошто су добро награђеии, и поштоим судба од њих самих зависи. Баш на овом месту, мислим да је најзгоддије, да наноменем, како су наставници, који су радили ове године са ио четири разреда, врло тешко и са великим напрезањем изишли на крај, пошто јако беху оптерећени и са множином наставних иредмета и са већим бројем ученика. За то и беше тешко наћи наставника, који је, радећи у четвороразредној школи и са 30, 40, 50 па и 60 ђака, могао све предмете, да посвршава. Од овога сјајне изузетке праве наставници вражогрначке и грљанске школе, који су, радећи са по четири разреда и са скоро 60 (55 и 58) ђака, потпуно исцрнли цео нрописани програм, и све, што је у њему, сјајно обрадили. Сматрао сам за дужност, да све ово напоменем господ. министру у намери, да се оваквим наставницима што пре олакша, што ће се опет постићи само тиме, кад се иа сваку четвороразредну школу, која има преко 45 ученика, постави још ио један наставник, осим онога, који се у таквој школи већ налази. И приликом ове ревизије, као и нре двс године, уверио сам се, да су вредним учитељима од велике користи иредавања, која се сваке јесени држе (у Пожаревцу, Краљеву, Нишу, и т. д.), јер многи од њих остали би, без тихпредавања, на најнижем нивоу знања и наставничке спреме. С тога би моје скромно мишљење било, да се ова предавања на више, и то бар на три места У Србији, сваке јесени, прцређују. , Ја сам се, можебити, мало дуже задржавао по школама. Ово сам оиет чинио с тога, што

сам тек за дуже време могао да дознам, да ли је наставник цео програм изцрпао и како је сваки предмет обрадио, те да би му, према свему томе, могао дати јшто праведнију и савеснију оцену. Очито је, према свему ономе што сам видео, да је настава у нашој основној школи, за последњих неколико година, велики напредак учинила, да је знање, које деца добијају већином њина својина, и да то зпање заиста развија мишљење и саморадњу у ученика. Овоме је опет много допринело и то, што ће се данас ретко наићи на наставника, који се држи старога механизма, осим каквога старца, који не може лако да се одвикне старога . ; на изуст", или каквога лењивца, који се врло нерадо прихваћа књиге и коме је школа и њен наиредак девета брига. Срећа је само, што су, као што рекох, овакви наставници ретки. Остаје ми још да- изложим своје примедбе о мвтоди иредавања свакога наставнога иредмета у школама, које сам прегледао. Наука хришИанска предаје се данас скоро од свију предмета најбоље, и то већпном у лепим моралним причама, и за децу врло разумљиво. У неколико само школа предавана је механички. Ориски језик предаван је такође, с малим изузетком, добро. Читање у школама, где су чисто српска деца, беше врло тачно и леио; док у свима школама са влашком децом, изузев борску, грљанску и оштрељску, читање је врло грубо и погрешно. — У свима онима школама, у којима се лепо читаше, умела су деца и леио да причају. — Анализирало је се већином рђаво ; пошто сам наилазио, на жалост, и иа такве наставнике, који п сами не знађаху анализу. — Декламовање .је у више школа дало задовољавајући успех, а, с изузетком само неколико школа, предавано је свуда. Кад се узме у обзир, да је у црноречком округу народни говор јако покварен, онда се с правом може рећи, да је у српскоме језику добар ианредак постигнут. Гачун је много бољи успех дао, него српски језик. Нарочито је дивно обрађиван и об-