Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКНХ НДДЗОРНИКД 0 ОСНОВННМ П1КОЛАМА

рађен у старијим разредима бољевачке л у IV разреду мушке школе зајечарске, и у свима разредима сумраковачке, ласовске, вратарничке и вражогрначке школе. Међу тим сам приметио, да многи наставниди још и данас рачунају с аршинима, риФовима, грошевима, итд; док су задатди с новим мерама и новдима слабо заступљени. С тога би требало да се и за рачун изради таква ручна књига, у којој би врло велики део задатака био заступљен са новим мерама и новдима. Незгодно је и то, што већина наставника ове мере, <или слабо, или никако не познаје. 0 овоме сам се уверио из њиних питања, а још и но томе што су многи од њихоносандуче с мерилима само отворили, тек да виде шта је у њему, па су га онда, с мирном савешћу, опет затворили и оставили у какав ћошак, да тамо борави мирни санак. Са свих наведених разлога треба да се на предавањима која се приређују за учитеље сваке јесени, увек шиље и но један наставник нарочито за рачун. Словенски језик у III разреду чита се свакојако а у IV мало боље, али ни у једном се разреду не објашњавају, нрема програму, текстови и непознате речи. Земљоиис у II и III разреду предаван је добро, док у IV слабо. Ово нарочито важи за школе у којима су радили слабији наставници, пошто н сами врло мало знадоше да кажу што о балканском полуострву. Сриску историју предају врло добро само наставници, који су свршилп учитељску или земљоделску школу, и онај у Бољевцу, док се код свију осталих, мање — више, механизира. Познавсте човека и јестаственица у више се школа предају врло накарадио. Па ово и мора да буде, кад многи наставници и сами не зпају, тако рећи, ништа о овим предметима, а овамо

27 им опет није дата подесна књига, која би имала да иослужи једино за њино усавршавање. Леио иисапе нашао сам да се у мало школа предаје но програму. 1!ећином је пршиивено уз српски језик као какво пасторче, па тамо што му буде. Неколико само наставника обратило је већу пажњу овоме предмету. Цртапе је у многим школама тако нредавано, да се човек, хтео не хтео, или мора ражалити или од срца насмејати, кад само погледа, какве карикатуре, прозвани ђак, на табли црта. У неким школама црталн су ђаци цветове и дрва, у некима онет астал, столипу, таблу, и т. д. У главноме: у 29 школа 29 разних метода. А боље се на послетку није могло ни очекивати, кад нема никаквога дела, према коме би се овај предмет предавао, и кад предају наставпици такви, који су можда само неколико нута чули у веку за неки предмет, који се зове „Цртање." Женски рад предаје се по програму само у зајечарским жеиским школама. Певаш црквено и световно није предавано само у неколико школа. Мало је где оиет успех из певања био задовољавајући. Најбоље се певало у IV раз. мушке зајечарске школе и у Вражогрнцу. Гимнастша нијеиредаванасамо у 3-4тколе, а иначе свуда, али тако да се само рекне, да је предмет предаван. Ретко која школа да има потребне справе за гимнастику. Гнмнастицизирала су најбоље деца у Зајечару (IV раз. муш. шк.), Бољевцу (II, III и IV раз.), Злоту, Бору, Грљану и Брестовцу. 12 Јула 1884 год. у Пожаревцу Надзорник основних ткола у цраоречком округу, ИХ. ^АНИЂ проФесор.