Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ПОТОРИЈЕ

НАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ (ио Јк. јЗ. (наставак ИЗ ХХ1У ( 3. Одоакро и Теодорик Велнки (500 годф после Хр.) 1. Готска реч тиуда (Шис1а) значи народ а реч рихе (хчсће) господарство. Кад се те две речи споје, онда значи: народни иоглавар. Од те две речи постало је и име Теодорик. Теодорикови родитељи били су Теодомир и Ерелинва. Теодомир је био кнез источних Гота. Кад је навалила хунска најезда на готско царство, и племе западних Гота нотисла у области римског царства, онда су Источни Готп откуиили сраман мир тиме, што су се покорили силном непријатељу. Ратоборни Готи морали су ићи у бојеве, када их дивљи вођа Хуна Атила позове. Тако су и Теодорик и његова два брата Видимир и Баламир морали ићи у ратове на иозив хунског краља. Али после Атилине смрти, нестајало је и љеговог царства. Источни Готи, поп1то су једном потиснути из својих 'старих седишта, настанише се у пространим пределима међу Доњим Дунавом и Јадранским морем. Сад се опет обновише старе борбе Гота са лукавим царевима у Константинопољу. Ови слабицареви често су били принуђени да илаћају данак разним освајачима. Тако је у то време (по смрти Атилиној) морао цар плаћати Готима данак. Кад један пут одрече данак, онда Теодомир нападе га с војском и принуди га на ново на то. По ондашњем обичају цар заиска, да му готски кнез даде свога седмогодишњег синчића Теодорика у залогу н као јемсто за мир. Отац се у почетку затезаше. Али кад на њега навали његов брат Валамир, говорећи му да ће тиме тек добити прави мир своме народу, онда он поиусти и Теодорик оде у Константинопољ. Као год што је некада Мојсије изучио сву науку египатску и у двору краљевском научио све оно, што му треба да може мудро управљати својим народом, тако је и Теодорик изучио све у Кон-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ У РУБЕ -у) веске од 1883. године) стантинонољу што му је требало да постане силан противник римској царевини, а мудар и снажан владар своме народу. Као владалачки син, својом ленотом и богатством, задобио је љубав грчког цара, и у свему су га у целом двору одликовали. Кад је Теодорик дошао у Константинопољ, било му је тек седам годииа. Кад је одрастао повећи младић, он је врло пажљиво учио све обичаје и све науке у земљи у којој је живео. Нарочито је заволео стару грчку науку и вештине и све је то учио са највећом вољом и иажњом. 2. Кад је Теодорику било осамнаест година, вратио се своме оцу. Тада је његов народ био у врло жалосном стању. Хорде дивљих Хуна и Сармата, који су живели на граници готске области, непрестано с.у узнемиривале Источне Готе. Ови су се често морали са њима борити тако, да је у једној славној битци погинуо и Теодомиров син Валамир. Али највећи ненријатељ Теодомиров и његовог народа био је један кнез од сродног племена. Кад је још краљ Аларик одвео своју велику војску у леиу Италију из старог отачаства, онда је један део западних Гота остао у својој старој отаџбини. Земља у којој су они тада живели била је данашња Бугарека и још неки околни нредели. Над тим делом западних Гота владао је у то време Теодорик, који је имао надимак Страбо. Теодомир и Страбо, као владари сродног народа, могли су живетн лепо и тиме приморати грчког цара, да их се више бојн и да им више по вољи чини. Владалац римског источног (грчког) царства знао је врло добро, да је за његову државу опасно, ако се Готи сложе. С тога је непрестано радио, да они не живе у слози. Место да Готе нанадне са војском и да их иобеди, константинопољски цар служио се лукавстом. Он је обично гледао