Просветни гласник

ЗАБИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

В. Израда мешовитих бројева, правила тројног и талијанске практике У овој рачуници нод именом „мешовитих бројева" разуме се оно, што се у наставном нрограму зову „сложени бројеви" т. ј. мере времена и круга. Ове мере су опширно и добро изложене у овој рачуници. Па и четир вида рачуна са овим мерама добро је израђено и објашњено многим разноликим примерима. Исто тако правило тројно и талијанска практика добро је изведена у овој рачуници у цељи, да се рачуни множења и дељења (и целих и разломљених бројева) још ближе објасне. С тога је и овај део поднесене рачунице добар. Г. Посебни поглед Код нас још нема никаквог прописа ни у опште каква- треба да је школска књига, а још мање посебице каква и колика треба да је рачуница за II разред. Отуда се лакше дешава, да се поднесена књига оцењује са свог индивидуалног гледишта, па се често у реФерату онако иретреса као у каквој јавној критици што не би требало да буде, јер је то по све ако не баш неупутно а оно за цело неделикатно, па је често и непристојно. По моме мњењу реФеренат какве школске књиге — бар докле нема свестраног проииса какве и колике треба да су — ваљало би да сме само опо да оглашава као мане, што је мана пред сваким стручњаком, а за остало, што још није у науци нречишћено, а у чему се са нисцем не слаже, ваља да даде своје мњење, како мисли да би то боље било. Јер зна се, да се шволска књига не даје ученику у руке, да из ње учи лекције „одавде....довде", као и то,.да ни. најбоља школска књига не може заменити живу реч наставника предавача. Лепо је и желети би било да школска књига буде у сваком погледу савршена : на и у ногледу језика, методе и тона и т. д., али ту има ствари, о којима се .може ваздан за и против полемисати,па п који је тај међу нама тако савршен да би свему и свачему нотпуно одговорио; — да би сваког реФерента задовољио! ? Па за то шгак

понављам, да пре свега ваља поставити правила каква треба да је школска књига. А дотле доста је да се не пусти у школу књига са стварним иогрешкама. Са оваког гледишта ја сам у подпесеној рачуници много што шта прешао, што је по моме мњењу погрешно а по мњењу других стручњака добро. •— Нека је сваки у својој вери блажен ! — Важније одо тих ја ћу овде навести и то не као мане књиге но просто као моје мњење како би што боље било. 1. На страни 75-ој стоји: „90. — „Разломком зовемо један или више (сигурно једнаких) делова неке јединице". Овако и велика већина писаца деФинише разломак, а но моме мњењу ова је деФиииција иогрешна. Јер је на пр. 1 дан део месеца, на би ио овој деФиницији 1 дан био разломак, што у истини није. Исто је тако 25 минута известан део стеиена, па 25 минута није разломак. По тој дефиницији нп сав бескрајан ред природних бројева не би сачињавали цели бројеви, но разломци, јер су на пр. јединице извесни делови броја „сто" или иљаде извесни су делови милијуна и т. д. По моме мњењу, разломци су означене деобе, означени количници (количници по облику) и имају ту особину — на што се и примењују — да се њима представе мањи бројевп од 1 т. ј. да се преставе један или вшпе једнаких делова „какве јединице". Они су дакле бројни облици делова, а не сами делови. Па и у овој књизи на страни 80- ој изреком се вели, да је разломак означена деоба — (тамо стоји „означење деоба" што је сигурно штампарска погрешка). Показало се т. .ј. у току развоја рачунске науке, да је велики размак од једног природног броја до свог најближег већег, на се осетила потреба да се уведу и мањи бројеви од 1, и пошто их у природи нема, то су они вештачки и конвенционално образовани као разломци, те се између свака два једно до другог ириродног броја може уврстити безброј оваких мањих бројева. 2. На страни 97-ој ири множењу 8 са стоји ова одредба: