Просветни гласник
ЗАПИСННК ГЛАВНОГ
ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
73
извод од неаарних чинитеља", а треба : ироизвод иростих чинитеља. 4. На стр. 100. доста се неудесно објашњава множење разломка разломком. Писад 5 V 2 , узима за »ример разломке: ^ X , па да ои 5 објаснио, како треба множити, он множи нај1 пре с ;Ј , дакле: 5 1 _ Ђ_ 5 Т Х ;] ~ 6X3 ~ 18' па после то удвојава. Дакле, као што се види, да би показао, како се множи разломак разломком, он онет објашњава множењем разломка разломком, т. ј. објашњава оним, што пије објашњено. Ту би се писад могао иомоћи нојмом 5 множења: да треба из извести нов орој на опај исти начин, на који је г / 3 изведено из јединиде, — а то је учињено, кад је јединица раздељена на три дела, па таква два узета; 5 дакле, и треба разделити на три дела, а ради тога — као што је већ иознато — треба именитељ помножнти с 3, и т. д. Ири деоби разломка разломком требало је најире објаснити, како се лако извршује деоба, кад су разломци с једнаким именитељима. 5. Према примерима, који се у практиди иојављују, писац је множење мешовитих бројева разликовао у три случаја. Но добро би било, да је и овде, као и код дељења, снровео онај појам о множењу именованих бројева, који је и у нрвој књизи, како ученици не би ногрешно мислили, да се степени могу умножити степенима, или године месецима и данима, и како би тачно задржавали појам о множитељу као апсолутном, неименованом броју. Сем тога, у примеру, који је на нрвоме месту узет ради објашњења множења мегповитах бројева, т. ј. у иримеру: ;; Кад неки сат за 1 4 • застане 1 м - и 12 сек -, колико Ке застати у 32 4 • 40 м и 15 сек -, — нисац најпре озпачава множење :
(1 М 12 сек )Х(32 ч 40 м 15 сек ) или 72 сек Х 117615 сек па у место , да множење одиста и изврши, он додаје: ,/гу је задатак овог смисла: Кад у 36()0 свк неки сат застане за 74 сек -, онда колико 11е заостати у 117615 сек ," своди дакле множење задатка на задатак: из три броја наћи четврти, и решава после свођењем на јединицу. По овоме изгледа, да се задатак не би могао решити множењем, а то не стоји. II ако је начин свођења на јединицу лако сватљив, онет није требало избећи начин непосредног множења, јер је иростији и нрироднији, а тек у другом реду могао је бити објашњен и тај начин. 6. При претварању десетног разломка у обичан (стр. 121) каже се: „броитељ обичног разломка ништа друго није до сами дани десетни разломак". . . а требало би : . . . до цео број састављен из децимала даног десетног разломка. То су наиомене, за које мишљах да би их требало показати. Можда би се могло по што год приметити и за неколике термине, које писац унотребљује; али, докле је год код нас научпа терминологија још необрађена, и докле сваки писац може сам кројити термине онако, како се њему чини удесније, дотле мислим, да немамо права истраживати овакву или онакву терминологију. У осталом, у опште узев, пишчеви изрази и називи бољн су, него пгго је случај у старијим књигама ове врсте. Да завршим. Кад се узме у рачун, како је тешко наставницама бити без добре књиге оваке врсте, која би послужила као ручна књига за ученике нижих разреда средњих школа, н која бн поред других добрих страна требало да одговара одређеном програму; кад се узме у рачун још и то, да је Мочникова рачуница, која се још и у последње доба употребљује, у опште неудесно обрађена — о чему је већ једном донета одлука у савету — и не одговара програму, онда, норед добрих страна ове рачунице, што их у почетку напомињах, не могу, а да је савету не препоручим. Све оне напомене, од којих би неке могле престављати лане или погрешке у овој рачуници, 10