Просветни гласник

ЗАПИСННК ГЛАВНОГ

НРОСВЕТНОГ САВЕТА

да било рачуницу, било ма какав други део математичких наука, цредаје ио једном и другом методу, морао је брзо доћи до уверења, да ирви метод, и ако је преиоручен са краткоће излагања и са удесности за систематисање, отежава или често и неразумљивим чини учење појединих иравила, јер одводи на пут механичког меморисања, при коме ученик често казује тачно правила научена на памет, не разумевајући их и не знајући да их примеии. Други пак метод признато је — има ту иревагу, што иравила логично истичу из примера и познатих истина. те их ученик мора разумевати, ца дакле и нре и лакше изучити. Да напоменем најносле и то, да је штампа ове књиге у ошнте добра. Правила и објашњења штамнана су круннпјим писменима, а сноредније ствари, напомене и задаци за вежбања, ситнијим. Тиме је добијен преглед, који је и потребан за школску књпгу. У тексту се налазе и слике за објашњавање нојединих јединица п делова метарских мера и за боље схватање неколико геометријских задатака. Казујући овако добре стране ове књиге, био бих несавестав, кад би прећутао оне, које су но моме мишљењу неудесне или и ногрешне. Не мислим, да њима помрчим оно, што као добро изнесох; опе су већином незнатне, а многе такве, да ће их и сам писац лако наћи и исиравити. Моја је на,мера, да му и сам, својим мишљењем, номогнем у томе. 1. Писац је био врло штедљпв у раду са старим мерама. Он их управо нигде и не увлачи у рачуне, сем што их на потребним местима само упоређује с повим мерама. Бе бих ни сам био за излишно парадирање са старим мерама, кад су оне већ истиснуте из употребе; нити се пак може одобрити често увтачење мера таввих држава, које нису с нама ни у каквој близини, или немају с пама ни економне пи политичке везе ; а било би за осуду, морити ђачку памет и таквим мерама, којих данас никако више и нема, ни у једној држави. Такав је случај с Мочниковом рачуницом, која је за школе нрепоручена. Можда би још и било

од значаја, имати на крају књиге преглед важнијих јединица данашњих мера у оним државама, које нас интересују, али утрпаватн старе грчке, румунске и турске мере, иарадирати са шведским, ишанским па чак и португалским цо ловима, и риФима, данским рутама и фудерима и свима могућим енглеским мерама, — по све је излишно, а била би и злоупотреба оних наставника, који би прекраћивали школско време упознавањем таквих мера. Друга би опет крајност била, кад се писац данашње рачунице никако ие би ни обазирао на старе мере. Ово је код нас и нотребно, нарочито у данашње доба, кад у већини, у народу, још нису рашчишћени иојмови о новим мерама, и кад ће се још за дуго опажати трагови старих мера. С тога мислим, да је требало мало више обратити пажњу на хват и делове његове, на оке ц драмове, товаре, акове и литре, на упознатп и с различним миљама, које ће и у будуће постојати. Унлести новећи број задатака о претварању тих мера у нове, било му је места при уноређивању њиховом с метарским мерама п ири рачунању с мешовнтим — разноименованим — бројевима, где иисац износи само рачунање времена и лука или угла. 2. На стр. 66. писац иреко свог обичаја износи правила о дељивости бројева с о и 9 без доказа, без оправдања. За што је некн број дељив с 3 или 9, нпје тешко објаснити, на је је боље извести доказ, него остављати само нравило. 3. На етр. 67. погрешно се рачунају ирости и неиарни бројеви у једно. Тако нисац вели: „ Прости или неиарни бројеви зову се они, који нису другим бројем дељиви Такви су одиста ирости, бројеви, али то нису и непарни; јер н нр. бројеви 9, 15, 21 ... . непарни су, али не и прости, јер су делшви с 3, 5, 7 . .. Непарни бројеви имају другу деФиницију. — Тако се исто сложени и иарни не могу деФинисати на исти начин, као што нисац чини, јер је нпр. 9 сложен, али не и паран број. — То исто треба исправити и на сгр. 72—73., где се вели, „про-