Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВЦОГ онако како одговара науци . На иитање иак: ио коју би се цену жта имала откуиити ? потписани би тек онда могао одговорити, кад бн пред собом имао тачан рачун: коливо је свега било трошка око штамнања и повеза ове рачуниде, у колико је комада свега штампана као и колико је већ комада од псте распродато ? И тада би се одговор оснивао на начелу: Да и, иисац добије као чисту "лагјихду бар шесет динауа од штамианог табака. Прилог под . • враћа се. у Крагујевцу 10. Новембра 1883. год. Ј^адован Реи-к, II Главном просветном савету По жељи главног просветног савета прегледао сам Рачупицу за II разред гимназија и реалака, коју је наиисао М. Мијаиловић проФ., оа ми је част поднетп савету следећи извештај. Може се рећи да пре програма, који данас постојн за паставу рачунице, није ни било другог програма, који би тачно одређивао, шт^ се, колико и како мора прелазити из поједипих делова овога предмета. С тога се и данашњи учебници — разноврсно подешавани — у многоме разликују од таквог учебника, какав би требало да буде израђен по данашњем нрограму, па се или тек с тешком муком могу употребити прп настави, или су сасвим п пеупотребљиви. Ова пак рачуница потпуно је удешена по програму данашњем. У њој су заступљени сви делови и одељцп, који су одређени за II разред средњих школа: најпре се прелази метарски систем у потнуној опшпрностп. а за тим обични разломци, мешовити (разноименовани) бројеви, аравило тројно просто и талијанска нрактика. У одељку „обични разломци"' говори се најпре о дељивости бројева, с потребним обавештајем о разлици међу бројевима, о мерама и садржиоцима бројева, па се онда прелази на разломке. По програму за тај разред тражи се још и попављање онога, што се изучавало у I раз-

ПР0СВЕТ110Г САВЕТА 71

реду, т. ј. четирц основне врсге рачунања а нарочито рачунање с десетНим бројевима (разломцима). Да би се то у неколико ностигло, у овој је књизи изложено довољно примера уза сваку јединицу метарског система за све радње с целим и десетнпм бројевима, напомињући по који нут и правила тамо изведена. Потреба опширности, у којој је израђен метарскп систем мера. не може се норећи нарочито у садашње доба, кад и код пас стунају у живот те мере као једине. Писац врло лено прелази најпре идеалну теорију тога система као замишљене, „рачунске мере", а после се нарочито задржава само код оних мера, које се налазе у употреби, с којима се дакле одиста мери, објашњавајући њихова претварања и примену у практичн им пр имерима. Као добру сграну овог учебника навешћу и то, птто уза свако правило долазе по два или три и више примера, квји су потпуно решенп; а уза сваки одељак поређао је писац довољан број задатака за вежбања. Задаци су добро пробрани, а има их разноврсних. Већ ово, што до сада наведох, довољно је да се може ре1ш. да ће ова књига бити добро дошла наставницима тога предмета. као подесиа за остваривање одређеног програма. Но потребно би било, да се види још каква је нзрада појединих одељака и правила, да ли она потнупо одговара учебннку, какав се дапас пзискује. Приликом, кад сам савету реФеровао ирви део рачуннце г. Мијаиловића, за I разред, ноказао сам метод, који је у њој употребљен. Најпре се казује нека истпна, неко правило, па се иосле доказује п објашњава конкретним случајима и примерима. То је метод, којим се и у последње доба често служе писци учебника ове врсте, но који се све више замењује другим, практичнијнм и нрироднијим методом. Ппсац је ваљда и сам увидео, да је такав метод „неметодичан'% и да је много боље полазиги од иознатих истина, на основу њих решавати поједине при.мере ; па тако добивена искуства. сводити на 1 нослетку у општа правила, — па је у овој књизи | тако и радио. И одиста, који је год покушавао,