Просветни гласник

92

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОИШТЕ ИСТОРИЈЕ

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (ПО р.. јЗ. Ј ^РУБЕ-у) ДРУГИ ДЕО

(Наставак)

I МУХАМЕД И КАЛИФЕ 1. Жухамед (622. по Хр.) 1. Мухамед је рођен у Африци, у вароши Меци, око године 570. Његова мати била је Јеврејка, и звала се Амена, а његов отац био је Арављанин нз благородне иородице Корејиша, и звао се Лбдала. Мухамедов отац умр'о је рано и после себе није оставио ништа осем пет камила и једног роба, Етиопљанина. У својој шестој години, Мухамед је изгубио и своју матер, и тада то сироче узе к себи његов стриц Абу-Талеб. Абу Талеб био је надзорник над Кабом, а то је био један храм, који је био светиња за све Арављане. У овом храму чуват је и поштован „црни камен", који је Бог послао Авраму преко анђела Гаврила, кад је тај храм у Меци зидан. Као год што хришћани иду на поклоњење Христовом гробу у Јерусалим, исто тако и Арављани иду овоме светоме храму. Седам пута обилазиле су хаџије (они који иду на поклоњење) око тога храма, седам пута љубиле су камен, и седам пута бацале су камење у долину Мину. Абу Талеб био је веома вредан и предузимљив трговац, који је путовао у далеке земље, па је по некад водио са собом и малог Мухамеда. У његовој кући одгајен је Мухамед као веома леп младић, који је свакога зачуђавао својим лепим изгледом, својим ватреним очима, пријатним смејањем, снагом и својим јасним гласом. У својој тринаестој години, отиде Мухамед са својим стрицем у Сирију, и тамо се упозна са једним хришћанским калуђером. У својој четрнаестој години пратио је свога стрица Абу

Талеба у рату, који је он водио против једног оближњег племена, и тада се иоказао веома храбар. У двадесет петој години ступи он у службу богате удовице Кадиџе, која је била из племена Корејиша. Кадиџа је водила велику трговину, па је с тога Мухамед често путовао ио страним земљама. Из благодарности што га је Кадица нримила у кућу и у свему му веровала, Мухамед је узе за жепу. 2. Путујући по разним земљама ради трговачких послова, Мухамед се упознао са разним људима од различне вере. Нарочито се био упознао са ХриЈпћанима и Јеврејима, п са њиховом вером. Осем тога, оп се старао да добро уиозна свој марод, и да сазна шта он жели. Он је видео, како вера у Јевреја пропада, и како се Хришћани између себе цепају и свађају, па с тога му се није допадала ни јудејска вера ни хришћанство. У његовој земљи владале су многе сујеверице, а при том његов се народ био поцепао у многа нлемена, која су се међу собом свађала, и тако узалуд своју снагу трошила. Мухамед је видео да је Арављанпма потребан један избавитељ и спаситељ. Кад је он о томе сам размишљао, онда му је неки унутрашњи глас говорио, да је он позват, да Арављане новом снагом одушеви. У његовој четрдесетој години, јави му се, као што се прича, „ноћ божијега суда", или, каошто он сам у корану то назива, „ благословена ноћ". Бага кад се оп одмарао у пећини, изађе пред њега један анђео иречему: „Мухамеде, ти си пророк божиј, а ја сам Гаврил". Мухамед исприча ово својој жени; она му је веровала, и закле се ономе, који њену душу у рукама има, да је Мухамед пророк. По том иримп његову