Просветни гласник

КАГАКТЕРНЕ СЛИКЕ веру њеи отад, тада Алмја, једанаестогодишњи син Абу Талеба; осем тога новероваше му, тада многоуважени Абу-Векр, верни сведоци и последоваоци пророкови, и његов роб Заид, кога он због тога ослободи. 3. Три године приповедао је он своју веру тајно, и задоби око четрдесет верних. Али у четвртој години реши се, да, изађе јавно као пророк. Једно ново откривење побуди га на то. Он иозва четрдесет лица из његовог племена. на ручак. Еад су појели хлебац и јагњеКе месо, и попили млеко, рече он: ,,Нико вам не може нешто красније предложити и понудити, него ја, јер вам ја доносим добра садашњега и будућега. живота. Бог хоће, да вас ја њему позовем. Ко ће од вас бити мој везир (помоћник) ? Ко ће од вас узети један део терета на се ? Ко ће од вас бити мој пријатељ, мој брат, мој намесник?" Они су се бојали да му одговоре. Само најмлађи и најнезнатнији од њих, Алија син Абу-Талебов, скочи и повика: „ја, о нророче, ја ћу твој намесник бити". Мухамед загрли Алију и заповеди осталима, да му се нокоравају. Сви су се смејали и подругљиво рекоше Абу Талебу, да се он сада мора покоравати своме рођеноме сину. Мухамед се није обзирао на њихово подругивање. Ееуморно је радио на своме плану. Он проиоведоше своју веру међу својим земљацима и међу хаџијама у Меци, и захтеваше да се одреку идолопоклоничке службе и да веРУЈУ У његово посланство и његову науку. Али он имађаше мало слушалаца. На против број његових иротивника растао је све више, па п сами његови нријатељи саветоваху му, да одустане од своје намере. Мухамедимје одговарао са неустрашљивом сталношћу : „Кад бисте и сунце метули у моју десницу, а месец у моју леваку (т. ј. кад би мп обећали највеће благо), ипак не бих ја одустао^. Најватренији противници Мухамедови били су његови сродници из племена Корејиша. Негова наука чинила им се као грдња домаће вере, а његово посланство као будаласто, сујетно при-

011ШТЕ ИСТОРИЈЕ 93 свајање пророчке силе. Тиме иринудише већину његових ириврженика (88 човека н 13 жена), да бегају у Етиопију, и закључише савез иротив њега, па о томе послаше написмено у ћабу. То је нринудило Мухамеда да остави Меку. Али његов стриц Абу-Талеб бранио га је, и Мухамед нађе начин како ће иокварити савез Корејаша. Он објави своме стрнцу, да ће Бог учинити чудо, којим ће уништити сваку реч онога писиа, у коме је нме „Бог" изостављено. И доиста ииемо је нађено подерано, и, вели се, да су Корејиши с тога уништили савез. 4. У то време, око годипе 619. умре његов стриц Абу-Талеб и његова жена Кадиџа. Обоје њих били су највећи његови браниоци. Сад се за њега заузе његов други стриц, Ал-Абас, који је у настојању ћабе заменио Талеба. Али Мухамед се највише уздао у самог себе. Он је видео, да ништа не може учинити међу својим сродницима. С тога отиоче казивати своју науку странцима, који су ради трговине долазили у Меку. Са иовим откривењем, које је, као бајаги од Бога добио, умео је задобити своје верне. Нарочито је знатна једна приповетка, која је окићена прекрасним сликама уображења. Ево како се каже у тој нрииоветци. Кад је Мухамед један иут не далеко од Меке спавао на трави, дође му анђео Гаврил у оделу окићеном бисером и извезеном златом и очистп његово срце. Он га извади из Мухамедовог тела, истисну из њега црне капље или семе наследног греха, и исиуни га мудрошћу и милошћу. Кад га онет метуо на његово место, доведе он једнога чудповатога ђогата (коња) (по имену Ал-Борак), који је био брз као муња и и умео да говорн. Пророк га хтеде узјахати, али се чудновато марвинче пропињаше и не хте се сагвути, док му пророк не обећа да ће га примити у раЈ. Тек што се ово догодило, а он већ однесе пророка под предвођењем ангела за тили часак под брег Синај, одатле у Витлејем, од Витлејема у Јерусалим. На свима овим местима пророк је извршио своју молитву. У храму