Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ сликк 113 01ШТЕ ИСТОРИЈЕ

јерусанском био је заједно иа молитви са Аврамом, Мојсејем и Исусом. Одавде одведе га анђео (Алборакје остао пред храмом) на једннм лесгвицама, којих су стенени били од злата, сребра, бисера и других драгоцености, у свих седам небеса. Свако небо било је једно од другог толико удаљено, да је човеку требало 500 година, иа да од једног до другог неба дође. Али Мухамед је ово учинио са својим пратиоцем за тренутак. Красоте, које је он ту видео, ие дпду се ни описати. Наш језик нема за то довољпо речи, а наша Фантазија не може такве слике иредставити. Све је било од злата и драгог камења, пуно јаке светлости, и у сваком небу поздрављали су га анђели, праоци и пророци из старог времеиа. До седмог неба, где се већ могао чути глас божиј, анђео Гаврил смео је ићи, али Мухамед ирође и дале близу самог престола божијега. Овај престо носио је анђео Азрафел, који је био тако велики као простор од запада до истока. Он је имао милијун глава, свака глава имала је милијун уста, свака уста милијун језика, сваки језик говорио је милијуп разних језика са којима се дању и поћу хвалила доброта божија. Пресго божиј као каиија седмога неба имао је натпис: „Један је Бог, а Мухамед је његов нророк!" Мухамед се забуни, али му неки глас викну : „Приђи овамо и нриближи се нреблагоме и свемоћноме Богу". Он се ириближи и дуго се разговараше с Богом. Неисказана сласт и милина обузе његову душу. Он се потпуно ноучи о вољи божијој и доби обећање, да његово име неће никад бити одвојено од божијег имена. Бог је одредио да сваки Арављанин мора извршити дневно по пет молитава. Кад се разговор сврши, врати се Мухамед натраг. Гаврил га одведе опет натраг у Јерусалим. Тамо иојаха Мухамед онет оиога коња и јога исте ноћи врати се у Меку. Овако приповедање одиста је учинило, те Арављани, као осетљив и Фантастичан народ, повероваше у Мухамеда. И ако су се у почетку свему овоме смејали, доцније су онст веровали. Абу-Бекр, „верни сведок", причао им је свего-

ворећи, да све истина мора бити, гато божиј посланик казује. 5. После Меке била је важна варош Медипа (Јатреб). Она је одавно живела у непријатељству са Меком. С тога она за, инат нристаде уз Мухамеда. Мединци му преко својих иосланика поручише, да ће га, ако му до невоље дође, примити себи и браниги до последње капи крви. Он опет обећа њима, да их неће никад оставнти, и да ће им рај бпти награда, ако ступе у његову службу. Тако задоби верне и ватрене присталице и прпбежигате, ако би га његова рођена варога гонила. II доиста гоњење наста у скоро. Корејшии, који су видели како Мухамеда све вигае погатују и слушају, заклегае се изнова против њега. Они закључигае да га убију. Ово га натера да бега. Ноћу 16. Јула 622. године побеже пророк. Своје присталице послао је у напред. Пратио га је само једини Абу-Бекр. Са великом муком утекао је Мухамед испред својих гонилаца, и тек шеснаест дана после бегства догаао је у варога „Јатреб која је прозвата „Медина*,ато значи пророкова варога. Овде су се становници постарали за његовживот; настало је неописано весеље због његовог доласка. Становници га поздравише изјавама нове верности и погатовања, и бегствсг због кога је хтео иронасти, довело га је до најсјајнијег времеиа у његовом животу. Због тога је праведно урадио његов последовач, калиФа Омар, гато је наредно да Мухамедовци од овог бегства почињу бројати године. 6. Од овог времена отпоче Мухамед проповедати своју науку све даље и све јасније и одређеније. Главно правило његове науке, које је одмах у ночетку поставио било је ово: „самоје један Бог и Мухамед је његов иророк." После тога, додао је он јога правила и показао: о преданости бо?кијој вољи (Ислам), о прању тела, о молитвама, о давању милостиње, о судбини, од које ни један човек не може избећи,