Просветни гласник

К а1' АК'ГЕРПЕ слике из општ Е исто^иј Е

о наградама и казнама на ономе свету. Мухамед ннје уредно и нанисао своју науку у неку особиту књигу. Он је све бележио на засебвим листовима, и то је познато под именом „Коран". После његове смрти скупио је његов последовач калиФ Абу Бекр те листове у једну књигу, која је подељена у 114 одељака, и опет су је назвали „Коран". 7. Пре бегства Мухамед је огледао да своју науку рашири на леп начин, и да се стрпљењем одупре гоњењу својих противника. Али сад отпоче он да потрже мач за своје посланство. Из одушевљеног проповедника постаде силан војсковођа, а иокорење неверника постала је дужност верних. „Једна кап крви", довикивао је он својима, „проливена за божију ствар, једна ноћ проведена под оружјем, вшие вреди, пего два л^еседа носта и молитве. Ко падне у битци, томе су грехови опроштени. На дан суда његове ће се ране сијати, као што се светли свитац, и ми_ рисати као мошус. Он: ће живети вечито у лепим баштама раја. Одмараће се на свиленим, златом извезеним јастудима; око њега теку свуда реке меда. ; вина и млека. Прекрасна јела увек су му спремљена за јело. С њиме су у друштву свакад девојке (хурије) са великим црним очима, лепе као рубини и бисер, у најлепшој младости, веома љубазне, које не престају бити девојке никад. Никад не мора да слуша брбљање, ружне гласове, никад никаква прекора за грехове, већ увек уми <1не гласове, који му казују вечиту срећу и блаженсгво^. — „На нротив ужасне су муке и казне у паклу за оне, који се не хтедну борити за Ислам, или га безбожнички оставе. Они ће бити у вечнтом огњу, у коме неће моћи они живети ни умрети. Кад им изгори кожа од паклене ватре, онда ће им порасти нова кожа. Привезани на један ланад од 30 риФи дужине мораће јести смрдљиву стрвпну и пити кључалу воду". Са таквим учењем распаљивао је Мухамед дух својих присталица. Са страховитим поверењем јуришали су они у битку, и увек срећну победу задобијали.

95

8. У почетку Мухамед је послао својејошмалене чете само противу Каравана корејипштских. Код села Бедре — куд још иду верни на поклоњење — одржа он прву победу над непријатељима, којн су били три пут јачи на броју. У другој битци против њих на брегу Оходу, не далеко од Меднне, био је сам рањен и морао се повући натраг. Али он је умео савЛадати своју несрећу, и одржати своје верне, да верују у његову пророчку силу. Корејиши који су напали на Медину годину дана доцније, били су нотучени и натраг одбијени. Ова поновљена срећа охрабри нророка и увећа број његових присталица. Сад је хтео осим Корејиша, да покори и друга арављанска племена и Јудеје, који су тамо живели. Свуда јс био и срећап и ужасан. Он покори своје иротивнике, и заповеди да се заробљепици као непријатељи његове вере исеку. Тако полагано задоби он и велику силу и велико богатство. Велики део Аравије био је примио његову веру. Бећ године 628 нозвао је персијског краља (ХозЈ .оја), источног римског цара Ираклија, и етиопске кнезове, да нриме његову веру. Персијски краљ подера пророково писмо; грчки цар одбрани се молбама и ноклонима; тако исто и егииатски намесник, а етиопски кнез ирими Ислам. 9. Пророку је било врло тешко све дотле, док није постао госнодар Меке и тамошње ћабе.' Тек кад би ово у рукама имао, чипило му се да би његово посланство имало велике вредиости. Али како је могао ово задобити ? Да се варош драговољио иреда, то се није могло очекивати, а да је силом освоји, чинило му се опасно. Права светиња била је у њој. С тога се он године 627. приближи на миран начин до Меке, те се погоди са Корејишима, да му дозволе да 628. године иосети ћабу и да у њој иробави три дана. Док се у ћаби бавио, задивио је народ својом смерношћу, и задоби на своју страну највиђеније људе из породице Корејиша, а између осталих храброг Каледа, који га је у битци код Охода нотукао. Овај Калед прозват је у служби