Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

пророковој мач божиј. Годпне 629., под изговород! да су Корејиши покварили уговор, иападе Мухамед иа Меку са 10000 војске. Али он није хтео да се покаже као освајач свете вароши. Он је покушавао да задобије варош на леп начин, но узалуд. Сад заповеди да се носедну уласци у варош, а забрани проливање крви. Изненада нападне једна гомила Корејиша на храброга Каледа. Он их потуче и кад су бегали, уђе за њима у варош. Тако паде у руке пророкове та важна варош. Сад је Мухамед достигао најсјајније доба у своме животу. Он је ушао у Меку у триумфу, одевен у дрвено одело, седећи на својој најмилијој камили, држећи скиптар у руди а окружен сјајном пратњом. Становници га примише као пророка и господара, и ои је доиста у свему иоступао као заштитник, а не као победилац. Он објавн да је Мека слободна варош, и онрости свима оним Корејишима, који су му дотле били иепомирљиви неиријатељи. Само шест људи и четири жене нису добили опроштење. Па и од ових заиоведи он да се њих четворо погуби, јер су својим радом јако омрзнути били. Настојништво над ћабом нредаде Корејишу Отману, који је од скора ностао његов привржеиик. Међу тим он сам са узвиком: „велики је Бог", обиђе седам иута око ћабе, па уђе унутра. С великим незадовољством гледао је овде слике идола. За тим заповеди да се све избаце и полупају. 10. Тек што је Мухамед освојио Меку носла своје војсковође, да суседна племена нридобијају на његову страну. После педесет дана крену се и он сам. Куд год је ишао, свуда је побеђивао, и задавао страх и ужас. Чак и онда, кад је његова војска била понекад побеђена, он је својом мудрошћу и храброшћу умео да се избави из неирилика. Његова вештина и паметно постунање чинило је, те је задобијао све већи број својих присталица. Готово сва ндемена Аравије, нека драговољно, а нека силом, признадоше га за главног старешпну Аравије. После тога отиоче пророк ратовање у Сирији нротив римског (византпјског) цара Ирак-

лија, са војском од 30 000 људи. Са тешком муком, по несносној врућини, допре он до Табука, десет дана даљпне од Дамаска. Али даље се није усудно да иде. Њему је било доста да својим људима покаже иут за освајање и да их раздражи на очајну борбу нротив неверника. „Боритесе" узвикнуо је он њима после повратка са бојног поља, „борите се против оних, који не верују ни у Бога, ни у дан суда. Па и нротив Јевреја и Хришћана борите се дотле, докле сс не прпволе, или да плаћају данак или да се са свим покоре". 11. Још један пут крену се Мухамед на иут из Медине у Меку. То његово путовање било је сјајно тако, да је хтео да оно служи као углед свима онима, којн бп доцније предузимали та света путовања. У целој Аравији извршено је ово свето нутовање са највећом свечаношћу. Више од 100 000 верних пратило је Мухамеда. Пре поласка из Медине помаза се. Уз пут је говорио безројне молитве, а у Меци обуче он тако свечано одело, као кад је први пут ту варош заузео. У ћаби су га поздравили са великим страхополтовањем. Својим вериим говорио је многе нроповеди о Богу и препоручивао им, да им је дужност долазити на поклоњење у Меку. 12. Ово је било носледње иредузеће пророково. После повратка у Медину он се на скоро разболи, и вшие није ни устао с болесничке постеље. Узрок његовој болести био је неки отров, који је још пре много година несмотрено узео, на се тек доцније показало његово дејсгво. Мухамед је нодносио најжешће болове, али је све најстрпљивије сносио. Кад су му болови попуштали, он је наређивао да га одведу у џамију, те је тако својим примером показивао народу како треба да је смирен и да се каје за грехе с!',оје. „х4л;о има неко међу вама", рече он, „кога сам ја строго казнио, то нека и мене строга казна ностигне; ако ли сам коме неправдом новац узео, ја сам готов да му штету пакнадим; ако лн сам кога увредио, онда пека ми