Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОИЈПТЕ ИСТОРИЈЕ

увреду врати." Са овим речима устаде ои са столице и мољаше се Богу. После свршене молитве нонови опет своје пређашње речи. Тада викну један непознат човек: ^Мени си дужан три драхме". Пророк исплати непознатом колико је тражио, и заблагодари му, гато га је на овом свету оитуашо, а не на оном. Даље речеои: „Бог ми је оставио да изаберем овај или онај свет; али ја сам изабрао онај свет." С великом тугом саслушали су ово верни његови. По томе издао им је он још ове наредбе којих су се они тачпо држали: „Ви треба да сачувате Аравију од идолопоклоничке службе, да Хришћане никад не штедите. и да се непрестано молитвом бавите." Мухамед није имао ни једног мушког наследника. Четири сина што му је Кадиџа, и један што му га је Марија, једанаеста жена, родила, умрли су јо:и у детињству. Са својим наследницима није одредио ништа и међу АбуБекром, Омаром и Алијом беше избор тежак. Међу тим, често је он вернога Абу-Бекра за свога последовача означавао, и желео је да га он носле смрти наследи. 13. На три дана пред смрт, заповеди Мухамед да га однесу у џамију, где је са врло слабим гласом изговорио молитву. У највећој грозници затражи перо и мастило, да напише главни садржај својих откровења. Његовим вернима учини се ово као нонижавање корана, у коме је била изложена сва наука Мухамедова. Они су се противили да му даду гато је искао. С тога им за-

поведи, да се удале оданде, рекавши им, да то не може бити, да се онп у нрисуству пророка свађају. Кад му се приближи час, викну: „Јест, ја долазим са небеским друговима." За. тим леже на један простирач. Своју главу наслони на крило своје драге Лјеше, и тако умре 17. Јуна 632. год. у шездесет трећој години свога живота. Кад је народ сазнао о смрти његовој, јако се ожалостио. У почетку се није у то веровало. Тада се говорило: „По Богу, није он ваљда мртав; он је, као Мојсеј и Исус, у свегом вазнесењу отишао, и на скоро ће се опет вратити своме верноме народу/ Сам Омар иретио је смрћу свакоме, којп би се усудио да каже, да нророк није више жив. На послетку мудроме Абу-Бекру изашло је за руком, да ирекине свађу о смрти пророковој. Он рече Омару и осталим сакунљенима: ,.Да ли је то Мухамед или Бог Мухамедов, кога ви обожавате?" Они одговорише: „Бог Мухамедов/' — „Овај Бог", рече даље Абу-Бекр, „живи вечно, али Мухамед сам морао је умрети, као и ми, и он је сада прегаао у вечност, као што је то вама унаиред већ предсказао." Око места где су Мухамеда хтели закопати, отпоче нова свађа. Абу-Бекр прекиде и ову свађу. Он објавп, да је Мухамед често казивао, да се пророк мора онде закопати где умре. Према томе ископан је озидан гроб исиод куће Ајегаине у који је Мухамедово тело сахрањено. Још и данас смирене хаџије посећују овај гроб. (Наставиће се)

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА (УДЕШЕНО ЗА ШКОЛСКУ ПОТРЕВУ)

(Наставак) Друго нутовање браће ЈосиФОве у Египат Донесена пшеница из Египта беше на измаку; гладне н неродне године још трајаху. Јаков каже синовима, да опет морају ићи у Егинат за храну. Но они му одговорише, да се без Венијамина не смеју маћи. Јуда се истаче и рече оцу, да он Венија-

мина узима на своју одговорност, ако му се штогод деси. Јаков најпосле пристаде да иде и Венијамин. Кад браћа стигоше у Египат, јавише се Јосифу , и са страхом поднесу му оне паре, што је Јосиф кришом метуо у врећ}% кад су први пут долазили за храну. Но Јосиф их прими веома љу13