Просветни гласник

ВМПОВБТКЕ из СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

базно, запита их о здрављу њиховог ода; о парама као узгред рече, да им је то сам Бог вратио. Оимеоиа ослободи. Но кад виде Венијамина који ништа не беше крив, тако се Јосиф ражали, да се није могао од плача уздржати. Али да би прикрио ову тугу, Јосиф се удали у другу собу. Ва тим заповеди да се донесе ручак, али браћа нису седала с њиме за једним столом, — за то, што у Бгипту ннје обичај, да великаши седе за једном трпезом са људима, који се баве сточарством т. ј. чобанима. Опет за то, јело су добили са трпезе ЈосиФове, али Венијамин више добијаше јела но остала браћа. Кад је овако своју браћу почастио, он заповеди да им се напуне вреће пшенидом, па у једну врећу опет кришом подмете оне паре које су припадале за пшеницу, а у врећу венијаминову подмете своју златну чашу. И браћа се кренуше на пут. Тек што су мало одмакли од вароши, кад ал' ето ти трчи за аима потера. Најстарији слуга Јосифов стигне их с многим људима, и иочне их укоравати за нихову неблагодарност. „Уместо да сте захвални моме господину, што вас је онако лепо примио и почастио" говараше слуга, „а ви га покрадосте! " Браћа ЈосиФова почеше се одговарати, да они за то ништа не знају, и предложе, да се украдена чаша потражи, па у чијој се врећи нађе, онај да буде каштигован, а остали да буду робови Јосифови . Чаша се нађе баш у врећи Венијаминовој. Браћа ЈосиФова од жалости раздеру на себи хаљине, врате се натраг, и падну пред ЈосиФа на колена — молећи га за милост. Јуда исприча ЈоеиФу, с каком је тугом и етрахом дозволио Јаков да и Венијамин пође у Египат ; представи му ону тугу и жалост која би могла снаћи старца, на се понуди, да он у место Венијамина буде роб ЈосиФу. Јосиф не могаше даље издржати. Заповеди слугама да се удале, а он у највећем плачу каже, да је он њихов брат Јосиф кога су они продали; опрости им увреду, дуго је грлио и љубиб евога брата Венијамина. За тим иеприча браћи, како се својим поштеним радом и понашањем узвисио и велике части удоетојио, па им заповеди, да све оцу кажу, и да га поздраве, да се и оп досели у Египат.

И Фараон чује шта се десило у кући Јосифовој , па и он изјави жељу, да се Јаков пресели у Егинат, обећавајући му сваку помоћ и услугу, а за знак евоје наклоности, потпље своја сопствена кола за Јакова. Сеоба Јаковљева у Егппат Веома се обрадује Јаков, кад му синови казаше, да му је омиљени син у животу, и да га је Бог тако узвиеио. Старац се реши, да еа целом породицом и имањем иде у Египат, и тамо се насели. У њега тада беше свега 75 душа породице. Јосиф похита да сретне свога остарелог родитеља. Плачући загрлише се отац и син. Тада ће старац рећи : „да не жали одмах умрети, само кад га Бог удостоји да види свога омиљеног сина." К Фараон је веома љубазно примио етарог Јакова и еинове му; избере најроднији предео Гесем, и ту их насели. После неког времена, Јаков онази да му се приближује смрт. Зовне Јосиа, па га закуне, да доцније, кад дође то време, да се Израиљци врате из Египта у обећану земљу, не остави његове кости у туђинству, него да их собом понесу, и тамо у домовини еахране. Јосиф се у Египту ожени Аснетом, ћерком ПентеФрије, који је био жрец у Илиопољу. У том браку добио је два еина: Јефрема и Манасију. Он их приведе своме оцу Јакову да их благослови. Јаков то учини, метнувши десну руку на главу мдађему — ЈеФрему, и да му првенство над старијим братом. За тим Јаков благослови све своје еинове, и нредскаже каква судбина очекује њихово потометво. Нарочито је важно пророчанство о потомству Јудином, коме се предсказивала велика слава, на име: да ће из тог племена С ктјт владаоци и вође народа израиљског чак дотле, , се из истога племена не роди Спаеитељ света. скоро затим, Јаков умре у дубокој старсоти. еамо Јосиф и цео народ израиљеки, већ и Египћаки искрено ожалише етарца Јакова. Прича о Мојсеју По емрти Јакова и ЈоеиФа, зацари се нови цар, који није познавао Јоси®а, нити оне велике заслуге, које је он учинио египатској царевини и