Просветни гласник

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

99

народу у време оне велике глади. Међу тим, и народ израиљски поче се нагло множити, и Фараон се бојаше, да ће се тако осилити, иа чак и Египат покорити. Да би стао на пут овоме множењу народа, он измишљаше свакојаке тешке радове како би Израилце изнурио. Но кад и ово не поможе, он изда заповест бабицама, да убијају свако јеврејско мушко дете чим се роди. Но бабице, бојећи се Бога за овакав нечувен злочин, нису хтеле вршити ову цареву заповест. Тада Фараон заповеди Египћанима, да јеврејску децу бацају у реку. Једна Јеврејка, из племена Девиног, роди прекраено мушко детенце, и три месеца сакривала га је од убица. Но вИдећи, да јој га даље није могуће крити, начини једну котарицу од трске, која је била налик на колевку; омаже је смолом, да не би вода ушла унутра, мете дете у ту котарицу, па заповеди својој ћерци да је однесе и мете у реку Нил на оном месту, где се обично царева ћерка купала препоручивши јој, да добро мотри, шта ће бити најпосле с дететом. Е1ш Фараонова дође са својим слушкињама на • е^т г_а се купа. Баци поглед на један шевар, и . :"отарицу, па заиоведи слушкињама да је доесу, и кад види мало мушко детенце, које је веома бкло лепо, допаде јој се и узе га под своје. Заповеди да се нађе дојиља, и то Јеврејка, јер се одмах сетила, да је дете јеврејско. Сестра одмах отрчи кући и каже матери шта би с дететом и мати одмах оде кћери царској те се понуди за дојиљу, и буде примљена. Кћи царева надене име детету Мојсеј, а то ће рећи: „из воде узет." Мојсеј је одрастао у царском двору, васпитан као царски син, и изучио је све тадашње науке у Египту. Мојсеј је знао какве је народности, јер мује мати сваком згодном нриликом говорила, да он није Египћанин, већ Јеврејин. Кад је већ био велики, он једном оде да види своје земљаке — Јевреје. Кад виде, како тамо, а он један Египћанин напао на Јеврејина и жестоко га бијаше. Мојсеј почне бранити Јеврејина и удари Египћанина некако незгодно, и овај мртав падне на земљу. Мојсеј га одмах закопа ту у песак. Другог дана, спази Мојсеј два Јеврејина како се беху побили, па их почне мирити,

говорећи им, да су они браћа, и да не треба тако да раде. Но онај, који је био напао на слабијег, рећи ће Мојсеју: „А ко те је поставио судијом над нама ? Е да ли хоћеш и мене да убијеш, као што си убио оног Египћанина јуче ?" Кад ово чу Мојсеј, он се веома уплаши,. јер је знао, да ће Фараон тражити рачуна за убијеног Египћанина, па одмах побегне у земљу која се звала Мадијамска-. Настани се код једног свештеника по имену Јото2>а и погоди се да чува стоку. После неког времена, уда Јотор за Мојсеја своју ћерку по имену Сефору. Чувајући овце на једном брду које се зове Хорив, Мојсеј виде један шипраг, који сав у пламену беше, али изгорети не могаше. Из тог пламена чу Мојсеј глас, који му говораше: „Мојсије, Мојсије! скини опанке с твојих ногу, јер је свето место на коме сада стојиш. Сазови старешине израиљске, па им ово кажи: Извешћу вас из Егинта, па ћу вас населити у иределу који се прелива млеком и медом. Отићи ћеш са старешинама цару египатском Фараону, па ћеш му казати: Господ Бог зове нас у пустињу. Фараон неће вас на први мах отпустити, но Ја ћу пусгити казне на Египат, и тада ће морати да вас отпусти." Мојсеј замоли Бога да учини какво чудо, те би тако и он склонио Израиљце да њему — Мојсеју — поверују. На молбу Мојсеову одмах је Бог показао три чуда. Прво је било ово: Мојсеј баци свој штап на земљу, и он се претвори у змију. Ва тим узе змију у руке, и она се претвори опет у штап. Друго чудо беше овако: Заповеди Бог Мојсију, те завуче здраву руку у недра; а кад је извади. она беше сва губава — у ранама. Кад је по други пут завуче у недра и извади, она беше са свим здрава. Мојсеј је замуцкивао и шушкетао у говору, за то му Бог да у помоћ брата Арона, моји је био добар говорник. Мојсеј учини пред Израиљцима прва два чуда ; за тим још и треће: претвори воду у крв, па онда каже Израиљцима шта му је Бог заповедио. Израиљци повероваше Мојсију, и старешине њихове, заједно с Мојсејом и Ароном, отиду пред Фараона, и стану га молити, да допусти Израиљцима да за три дана могу ићи у нустпњу, и тамо пренетн жртву Богу, т. ј. свршити молитву по своме обичају. На то ће им Фараоп рећи: „Сигурно, ви немате