Просветни гласник

100

ПРИИОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

добољно поела, и то сте те онако измислшш од беспослице," па изда налог, да се Израиљци оптерете удвострученим и још тежим радом. И она три чуда, што учини Мојсије пред Фараоном, не могоше га склонити да учини по жељи Израиљцима. И мађионичари египатски учинише иста чуда која п Мојсије, — но с том разликом, што змија од Мојсијег.ог штапа прогута оне змије, које су постале од штаиова мађионичарских, и што вода — претворена у крв од мађионичара — није се могла с нова претворити у воду. Десех казни иа Египат. — Нутовање Израил.аца од Египта до Синаја Бог, да би приморао Фараона да отпусти народ израиљски из своје државе, пошље на Египћане десет страховитих казни. При свакој казни, Фараон је био вољаи да, отиусти Израиљце; но чим би се иста мало ублажила и на молитву Мојсеову престала, Фараон је одустајао од дате речи. Ове су казпи биле : Прва : У целом Егинту претвори се вода у крв и није се могла пити. Рибе у водама све поскапаше. Друга: Јави се мноштво жаба у целом Египту, и нису дале мира људима ни у кући, ни у пољу. Нешто налик на ове две казни учинише и египатски мађионичари, али не у толикој мери као Мојсије - - т. ј. нису могли претворити крв у воду, нити очистити Егинат од жаба. Тјж%а : Појави се мноштво отровница мушица, које не даваху мира Египћанима. Четврта: Појавише се некакве — тако зване псеће мупшце , које су такође биле веома отровне. Пета: Појави се на марви некаква зараза, и страшно је истреби. Шеста: Паде крупаи и необичан град, ноби цео берићет, многе људе и марву, која се затекла У полу. Седма: Појавише се скакавци, те поједоше и опустопшше и оно мало биља, што остаде од града. Осма: Настаде у целом Египту тама, која је трајала три дана и три ноћи. Оваје тама била

тако густа, да се Египћани нису могли нп с места маћи. Девета : Појавише се некакве гуке на људпма, које- беху пуне зноја, а утаманише мноштво народа. Десета — последња, али најстрашнија: Помреше сви првенци у Егииту, па и царев син. Овакав исти иомор првенаца био је и у стоци. Пред овом последњом казни, Бог заповеди Мојсију, да каже своме народу, да свака породица закоље по једно јагње — и то мушко, и крвљу од тог јагњета да намаже врата своје куће. Омањим иородицама допуштено је било да се по две — три скуие уједно, па да закољу јагње или јаре. За тпм Израиљцима буде заповеђено, да буду готови за нутовање: да узму штапове, да поједу заклано јагње или јаре, а оно гато остане, да спале. Строго им је забрањено, да уз јагње не смеју јести кисео хлеб, већ пресан — погачу. — У доцнија времена, сваке године, празновали су Јевреји ово своје ослобођење. Овај им се празник зове „Оиреснок" или „ Пасха Кад постиже Египћане она последња казна, подиже се јаук и плач по целом Егииту. Тада Фараон отпусти народ израиљски. Беше онда Њраиљаца на броју 600 000 мушких, а толико и женских глава, — дакле свега 1 200 000 душа. За 215 година бављења Израилци у Египту тако оу се намножили. Пошав из Египта, Израиљци се унутише право Црвеноме мору. Међу тим, Фараон се покаје што је отиустио толики народ, који му Је од велике користи био. За то крене голему војску, пође у потеру за Израиљцима, и стигне их близу Црвеног мора. Народ се упланш од египатске војске, па почне викати на Мојсеја: „Зар није било гробља у Египту"', говораше он, „већ нас доведе да овде у пустињи изгинемо. Боље би било, да смо и даље робовали Египћанима, него да гинемо овде". Мојсије рече им: „Не бојте се, Бог ће вам сам помоћи". Помоли се Богу, пружи свој штаи на море, оно се раздвоји и Јевреји нређу као по суву — без сваке опасности. Египћани .јурну за њима, но вода се поврати на своје место, те целу египатску војску, па и самог Фараона, подави. Тада Мојсеј с