Просветни гласник

ПРНПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАВЕТА

лико ниеу у стању израдити, а тиме се здравље руши и живот скраћује. Ова два начииа убиства зову се „Физичка или стварна убиства". Но има и треће које се зове морално и оно је најгрешније. Тако на нример: ако ми кога из мржње иањкамо, и сваком згодном прпликом старамо се да му новерење омадоважимо и тиме му опстанак у друштву поткопавамо. За нарушење шесте заповести закон мојеејев прописао је ове казне: Ко намерно убије човека да се казни смрћу. Ко убије лопова и у опгате напасника, бранећи себе и своју кућу, ослобођава ее испод сваког суђења. Ако је когод нехотично убио свог ближњег, тај је морао бегати и крити се у градове „уточишта" за седам година, јер породица убијеног имала је право убицу одмах убити, и тако се оеветити, не дочекавши редован суд. Ако чији во, који је познаткао убојица, убије кога, то су убијали и вола и домаћина му, или је домаћин морао платити за откуп свога живота онолико глобе, колико му суд одсуди. Ако се није знало да је во убојица, онда су само вола убијали а месо његово није се смелојести. Ко удари жену која је бремена и она побаци , али не умре , тај је морао платити онолико глобе, колико женин муж потражи. Ако ли жена умре, проузроковач њене смрти смрћу је кажњен. Но има случајева, у Којима се не забрањује убити човека. На нример, у рату убити непријатеља; кад еуд по закону и правди осуди злочинца; кад је ко од кога нападнут па се брани, и у тој одбрани убије нападача, н. пр. лоиова и т. д. Седма заповест забрањује сваку незакониту љубав. Сваки неморални преступ који би се учинио противу ове седме заповеети, кажњен је по закону мојсејевом смрћу. Осма заповест забрањује крађу, т. ј. ништа не дирати што је туђе. Под именом крађе разуме ее свака нревара, на пример: кад кокривомери, кад узима сувише лихве на новац, кад власти узимају мито , па не суде по закону и правди, те тиме кривца оправдавају , а невиног и правог осућују.

103 За нреступ ове заповеди, мојсијев закон пропиеује ове казне: Ко би ма какву туђу ствар украо, па би ее одмах покајао и сам вратио, досуђивано је, да према вредности украдене ствари плати пети део њене вредности. Ко украдену сгвар притаји, па се доцније ухвати, морао је удвојено гатету надокнадити. Ко украде туђег вола, па га закоље, морао је платити пет волова. Исто тако ко украде овцу па је закоље, морао је платити пет оваца. Ако крадљивац није у стању да плати крађу, то су њега самог продавали, и исту огатећеном накнадили. Ко би украо човека, и иродао га у ропство, такав је смрћу кажњен. Ако ко год коме учини гатету или потру ненамерно, морао му је платити онолико, колико га је огатетио. Но ако је то учињено намерно, морао је платити још толико. Девета заповест забрањује : лажно сведочити на друге људе, и пањкати на свог ближњег. За наругаење девете заповести, закон мојсијев прописао је ову казну: Ко би на другога криво сведочио, па би се то доказало, закон је наређивао, да се такав лажни сведок казни оном казни, којом би се имао казнити онај против кога је он криво сведочио. Десета заповест налаже нам не завидети срећи и напретку других људи, и не ножелети нигата гато припада нагаем ближњем, и у опште другим људима. Почем је ова заповест моралне садржине и тиче се савести човекове, то је остављено да се сваки своје савести стиди, ако би елучајно своме ближњем ма у чему позавидео или гато његово пожелео. Мојсејев закон о лородици Закон мојсејев строго је забранио, да се бракови закључују између ближњих рођака, — говорећи да у таком браку неће бити порода , а код Јевреја, они родитељи , ко.ји нису имали порода, сматрани су као презрени од Бога. И науком је доказано, да се у браковима, који су закључени међу ближњим рођацима, махом рађају наказна деца, или се сасвим и не рађају. Закон о храни Закон је дозвољавао, да се могу јести само питоме животиње — двокопитари, осим свињчета